Kada je internet bio mali, takoreæi beba, uz svaki kompjuter sa operativnim sistemom Vindous dolazio je besplatan pretraživaè za internet - ili brauzer - zvani Internet eksplorer .
To je ono malo, plavo slovo ”e,“ na koje milioni ljudi i dan danas kliknu kada žele da otvore sebi kanal ka internetu. Ali vremenom, neki kreatori softvera, nezadovoljni ogranièenjima tog majkrosoftovog proizvoda, poèeli su da nude i druge brauzere, sa osobinama prilagodjenim drugaèijim potrebama i ukusima.
Tako je nastao drugi po rasprostranjenosti brauzer Netskejp /Netscape/.
Uskoro su usledili novi - Mozila i njegov mladji rodjak brauzer Fajerfoks /Firefox/ , zatim norveški brauzer Opera , eplov Safari, ili specijalizovani brauzeri Amaja i Dilo, pretežno namenjeni ljudima sa specijalnim interesima.
Od svih njih, popularnost najviše raste brauzerima Mozila i Fajerfoks, koji, kao i ostali, mogu da se besplatno skinu sa interneta.
Ako ste samo povremeni korisnik interneta, od onih koji posete dva-tri omiljena sajta i odmah beže kuæi, novi brauzer neæe vam znaèiti ništa.
Ali za one sa malo više avanturistièkog duha, za one koje nerviraju nezvane reklame što iznenada iskaèu po ekranu, za one koji žele moguænost da prilagodjavaju brauzer svojim potrebama - vreme je da ispitaju neke od alternativa.
Posebno je pitanje bezbednosti liènih podataka. Neki novi brauzeri jednostavno imaju manje rupa kroz koje hakeri mogu da saznaju, na primer vaše lozinke za ulazak na odredjene sajtov