Nakon prošlonedeljnih mera visokog predstavnika Medjunarodne zajednice za BiH, Pedija Ešdauna, protiv institucija i pojedinaca iz Republike Srpske, zamolili smo direktora Balkanske inicijative u amerièkom Insitutu za mir, Danijela Servera, da prokomentariše dogadjaje u tom entitetu. Razgovor je vodio naš saradnik, Branko Mikašinoviæ.
Server:Nije odobro što je Pedi Ešdaun morao da primeni oštre mere prema Republici Srpskoj, pošta ona ne ispunjava svoje obaveze u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Više bih voleo da je Republika Srpska ispunila svoje obaveze i izbegla te mere. Medjutim, pravo svakog funkcionera je da podnese ostavku, ali ne verujem da je u ovom sluèaju postignuto mnogo tim ostavkama. Nadam se da æe ti funkcioneri biti zamenjeni normalnim i legitimnim putem.
Glas Amerike:Neki politièari u Srbiji smatraju da je Ešdaun prekoraèio svoja ovlašæenja prema Republici Srpskoj i ukazuju na moguæe posledice takve akcije po regionalnu stabilnost?
Server:Ne verujem da situacija u Republici Srpskoj predstavlja destabilizujuæi faktor, pošto je rat završen i nema nikoga ko bi sada ratovao u Bosni i Hercegovini, odnosno muslimansko-hrvatskoj federaciji i Republici Srpskoj. Danas niko ne želi da ratuje da bi zaštitio ratne zloèince. Ratova više neæe biti, i vojna akcija nije opcija. Možda æe biti izvesne nestabilnosti, kao što su demonstracije, neredi i tome slièno. Mislim da je narod u Republici Srpskoj spreman za nešto novo, odnosno da postane deo Evrope, a put ka Evropi ide preko saradnje sa Haškim tribunalom.
Glas Amerike:U medijima i izjavama nekih srpskih politièara se izražava bojazan povodom nagoveštaja i o moguænosti ukidanja Republike Srpske. Da li takav stav uživa podrsku Vašingtona?
Server:Mislim da Pedi Ešdaun nema ovlašæenja da to sam uradi. Medjutim, Savet za implementaciju mirovnog sporazuma bi to verovatno mogao da uèini ako bi želeo. Može se razumeti zašto se razmišlja o toj opciji, jer cela Bosna ne može da udje u Partnerstvo za mir zbog neispunjavanja obaveza prema Haškom sudu jedne polovine Bosne - Republike Srpske. Prirodno je u tom sluèaju reæi, ako to ne možemo da uradimo, zašto da se ne oslobodimo tog entiteta, tako da bi cela Bosna i Hercegovina u tom sluèaju mogla da se uèlani u Partnerstvo za mir. Mislim da bi to bila krajnja opcija i ja je u ovom trenutku ne zagovaram, niti ona ima podršku. Mislim da bi bio bolji naèin da Republika Srpska saradjuje ili da se sprovedu legitimne ustavne promene u Bosni i Hercegovini u tom smislu, ako postoji takva tendencija.
Glas Amerike:Kakve su moguænosti za kompromisna rešenja?
Server:Svakako postoje moguænosti za rešenja, ali pre svega Republika Srpska mora da se odrekne zaštite ratnih zloèinaca. Ja razumem da je vlastima teško da to sprovedu zbog mreže kriminalnih strukutra koje imaju jak utiacaj i, možda, kontrolu u Republici Srpskoj. Ali, kao što znate, gradjani Republike Srpske žele da budu deo Evrope i verujem da æe to biti pravac kretanja Banja Luke.