Crnogorski predsjednik Filip Vujanoviæ saopštio je da strahuje da Podgorica i Beograd neæe uspjeti da se dogovore o savezu nezavisnih država, zbog èega æe Crna Gora i narednu godinu biti èlanica nefunkcionalne državne zajednice.
Vujanoviæ je napomenuo da ipak ne iskljuèuje moguænost dogovora o savezu samostalnih država i objasnio da preferira taj model, jer je kao predsjednik dužan da predloži ono što smatra da je najbolje.
"Imamo moguænost da napravimo jedan idealan model i moguænost koje se pribojavam da jo godinu bitišemo u uniji koja je nefunkcionalna, mnogo košta i èini da naše dobre odnose poremetimo", rekao je Vujanoviæ.
On je kao primjer nefuncionalnosti zajednice naveo èinjenicu da Skupština Srbije i Crne Gore još nije odobrila kreditnu liniju od 18 miliona EUR namijenjenu Crnoj Gori.
Vujanoviæ je saopštio da ne oèekuje da æe se na predstojeæem sastanku najviših predstavnika državne zajednice, Crne Gore i Srbije završiti razgovor o odnosima èlanica, ali da je važno da æe poèeti.
»Razgovaraæemo o onome što sprjeèava evropsku integraciju Crne Gore i Srbije, a mi te razloge vidimo u nesaradnji sa Haškim tribunalom i nefunkcionisanju državne zajednice«, rekao je Vujanoviæ. Prema njegovim rijeèima, saradnja sa Haškim tribunalom podrazumijeva obavezu hapšenja i predaje onih za koje postoji obaveza da se predaju, a ne njihovu dobrovoljnu predaju.
Komentarišuæi informaciju da je haški optuženik Ratko Mladiæ bio na platnom spisku Vojske državne zajednice, Vujanoviæ je ocijenio da se radi o pitanju koje treba politièki a ne pravno tretirati. Prema njegovim rijeèima, trebalo bi politièki procijeniti da li neko, ko graðane Srbije i Crne Gore drži u statusu taoca, treba da bude opskrbljivan penzijom, u vremenu kada se ne predaje Tribunalu.
A potpredsjednik Socijalistièke narodne partije Zoran Žižiæ rekao je da je predsjednik državne zajednice Svetozar Maroviæ dužan da raspiše naposredne izbore za parlament Srbije i Crne Gore i da to nije uslovljeno donošenjem zakona u državama èlanicama .
On je kazao da su crnogorski vlastodršci, umjesto da ispoštuju obaveze preuzete Beogradskim sporazumom, preduzeli seriju neuspjelih pokušaja da odlože ili izbjegnu neposredne izbore za parlament državne zajednice.