Profesor bezbednosne politike na Nacionalnom vojnom koledžu u Vašingtonu i struènjak za Balkan, Roj Staford, u razgovoru sa našim kolegom Brankom Mikašinoviæem osvrnuo se na dalji razvoj spoljne politike adminsitracije predsednika Buša prema Evropi, Balkanu i Srbiji i Crnoj Gori:
Staford:Dominantni spoljnopolitièki prioritet u drugom mandatu Bušove administrcije biæe i dalje terorizam i situacija u Iraku. U pogledu Evrope, ono što se dogodilo izbijanjem rata protiv terorizma i, što je još važnije, promene do kojih je došlo u Evropi padom Berlinskog zida pre 15 godina, doprineli su da kljuèni odnosi izmedju Evrope i SAD, u bezbednosnom smislu više nemaju tu težinu za SAD. Bušova administracija æe, prema tome, u predstojeæem mandatu posvetiti daleko manje pažnje evropskom kontinentu. Drugo, razlièita gledišta o Iraku unazadila su odnose izmedju SAD s jedne i Francuske i Nemaèke s druge strane, i ne verujem da æe se ti odnosi u dogledno vreme poboljšati. Tako bi bilo èak i da je Keri pobedio na izborima. Što se tièe Balkana, Bušova administracija æe ostati dosledna, ona æe taj region sve više prepuštati Evropljanima što se tièe uslova koje Evoropska unija postavlja za Kosovo, Srbiju i Crnu Goru, Bugarsku i druge zemlje. Medjutim, to ne znaèi da æe se SAD sasvim povuæi sa Balkana. Od presudne je važnosti da SAD ostanu na terenu na Kosovu, posebno u svetlu martovskih dogadjaja. Drugim reèima, ne vidim znaèajnije promene u politici predsednika Buša prema Balkanu tokom narednog mandata.
Glas Amerike:Vlada Srbije je zvanièno saopštila da je Rezolucija 1244 Saveta bezbenosti UN osnova svih razgovora o Kosovu, kao i plan o decentralizaciji. Vaš komentar o tome?
Staford:Režim Slobodana Miloševiæa je morao da prihvati rezoluciju UN 1244 juna 1999. godine. Sada u Beogradu, na nesreæu, imate podeljene stavove o tom pitanju. Nadali smo se da su razlike u gledištima o Kosovu izmedju Tadiæa i Koštunice prevazidjenje, ali to nije sluèaj. U Vašingtonu je vladao veliki opitimizam nakon izbora Borisa Tadiæa. Kao što znate, Tadiæ je uputio apel kosovskim Srbima da glasaju; tu bitku sa Koštunicom je izgubio, mada mislim da je to za Koštunicu pirova pobeda. Tadiæ iskljuèuje moguænost nezavisnosti Kosova, što ostavlja dosta prostora za pregovore u smislu “uslovne nezavsnosti” ili neèeg sliènog tome. Koštunica je rekao da želi da zadrži status Kosova onakvim kakav je bio pre rata 1999. Mislim da to nije izvodljivo. Jedna od stvari od kojih treba diæi ruke upravo je opcija koju zagovara Koštunica, odnosno povratak Kosova na status koji je ta pokrajina imala pre rata. Veæina politièara u Beogradu shvata da je to nemoguæe. Unutrašnja politika Srbije je, èini mi se, talac tog pitanja.
Glas Amerike:Šta mislite o predlogu potpredsednika vlade Sribje, Miroljuba Labusa, da se organizuje medjunarodna konferencija o Kosovu radi razrešenja pitanja te južne pokrajine?
Staford:Evropska unija, SAD, UNMIK u Prištini -- svi smatraju da bi na Kosovu najpre trebalo razmotriti standarde u leto iduæe godine. Medjutim, mislim da æe razgovori o statusu biti odloženi, pošto izveštaj o standardima neæe biti veoma pozitivan. Medjutim, u vezi sa održavanjem medjunarodne konferencije, postoje odredjene neizvesnosti, kao na primer, sastav uèesnika konferencije ili datum njenog održavanja, odnosno problem njene eventualne preuranjenosti. U ovoj fazi reè je o ogranièenoj grupi pregovaraèa, ukljuèujuæi moguæu participaciju kosovskih Srba. Srpski bojkot izbora na Kosovu znaèi da su oni odustali od svojih 10 poslanièkih mesta u prlamentu i da ih, pema nekim indikacijam, neæe ni zauzeti. To bi možda moglo da iskljuèi kosovske Srbe iz pregovora o konaènom statusu. Stoga mislim da je greška što Srbi nisu uèestvovali na izborima. Mišljenja sam da bi rešenje za Kosovo mogao da bude neki vidi ”uslovne nezavisnosti“, ne potpune nezvisnosti, jer je odbacju SAD, Evropska unija i UN, a podržava je jedino Albanija. Medjutim, ako ne krenemo u pravcu pregovora o konaènom statusu, dogadjaji kao što je martovsko nasilje, mogli bi, na žalost, da se ponove.