Koledž košta èak i pre nego što vam u poštansko sanduèe stigne obaveštenje od nekog amerièkog koledža ili univerziteta - da ste primljeni. Cena prijavljivanja može višestruko da se uveæa, s obzirom da se veæina studenata prijavljuje na nekoliko mesta. Šantanu Sud, student prava iz Nju Delhija, na Pravnom fakultetu Dordžtaunskog univerziteta u Vašingtonu, kaže da se prijavio na šest škola i da je svaka prijava koštala 70 - 80 dolara.
Proseèna školarina iznosi 20 do 30 hiljada dolara, a troškovi života mogu da dostignu još desetak hiljada. Dobra vest je da koledži i univerziteti rado primaju studente iz inostranstva. Loša vest, prema Èeril Darap-Bojèak, odnosi se na finansijsku pomoæ - zbog toga... što je ta pomoæ ogranièena i zbog toga što se primarno daje za postdiplomske studije.
Èeril Darap-Bojèak vodi veb sajt publikacije “The U. S. Journal of Academics” -“usjournal.com” koji finansiraju koledži, ne bi li privukli studente iz inostranstva i pomogli im da uspešno prebrode birokratske probleme prijavljivanja i dobijanja vize. Ona tvrdi da stipendija koju dobiju strani studenti, retko pokrije sve troškove. Strani studenti koji su uspešno prebrodili birokratiju, preporuèuju da se planira unapred, pogotovu u pogledu finansija.
Kerin Vong, studentkinja iz Singapura, na Fakultetu za više meðunarodne studije Univerziteta “Džons Hopkins” u Vašingtonu, objašnjava da je od škole dobila znatnu sumu novca, koja ipak ne pokriva celu školarinu. “Zbog toga sam morala da obezbedim dovoljno novca u Singapuru - preko jedne akademske institucije, a povrh toga sam uzela kredit - da bih pokrila preostalu treæinu. To je znaèi bila kombinacija nekoliko izvora, a za sve je trebalo vremena”, kaže Kerin, dok Šantanu Sud objašnjava da je za finansijsku konstrukciju potrebno najmanje šest meseci - da bi se dobio kredit, da bi se utvrdilo koji kredit je najbolji i da bi se dobila finansijska pomoæ od univerziteta, ako uopšte može da se dobije. “To je mnogo novca i treba mnogo vremena”, kaže Sud, a Kerin Vong dodaje da je potrebno i mnogo diplomatisanja.
KERIN VONG, STUDENTKINJA IZ SINGAPURA: “Postoje krajnji rokovi za stipendije, koji èesto istièu pre rokova za prijavljivanje, tako da vam se èesto dešava da se prijavljujete za stipendiju - ne znajuæi gde æete da idete, a to ne deluje naroèito ubedljivo kada doðete na intervju. Kažete da biste hteli da nastavite studije u Sjedinjenim Državama, oni vas pitaju gde, a vi kažete da nemate pojma”.
Ipak, ovo dvoje studenata istièu da vam šanse da studirate na amerièkom koledžu ili univerzitetu rastu, ukoliko sve poènete na vreme i - ukoliko ste veoma uporni.