Nedavne ankete javnog mnjenja pokazale su da mnogi Amerikanci, èak i u Dirbornu, gde žive zajedno sa hiljadama Arapa, veruju da muslimanske zemlje izvoze terorizam i da postoji direktna veza izmedju teroristièkog nasilja i uèenja Islama. Nakon teroristièkih napada u Njujorku, brojni konzervativni mediji prikazivali su Islam kao “ zlu” religiju, koja traži da njenih vernika da budu spremni da ubiju. Lideri muslimanskih zajednica u Dirbornu, kao što je direktor Amerièko-arapskog antidiskriminacionog odbora, Imad Hamad, nastoje da dokažu suprotno.
“Nacionalna tragedija 11. septembra 2001. godine stvarno je nanela štetu imidžu Islama zbog nekolicine terorista koji su poèinili taj užasan akt. Muslimansko-amerièka zajednica smatrala je da treba reagovati i biti otvoreniji i odluèniji u prikazivanju pravog èinjeniènog stanja, i da ni o jednoj od vera ne treba suditi na osnovu postupaka nekolicine, koji su možda ekstremisti ili previše konzervativni.”
Ustvari, neki muslimanski sveštenici u Dirbornu rade kao nikada ranije da bi izložili mase pravom islamskom uèenju.
Amerièko-muslimanski centar u Dirbornu nalazi se u jednoj napuštenoj crkvi, koju je imam Mohamed Mardini preuredio pre tri godine. On je takodje nastoji da predstavi svoju veru u novom svetlu. Uprkos protivljenju nekih starijih èlanova zajednice dozvolio je ženama da ne nose marame na javnim mestima i da ulaze u džamiju kroz vrata koja su obièno rezervisana za muškarce. Imam Mardini kaže da, posebno posle teroristièkih napada 11 septembra, muslimani moraju da pomognu svojim susedima da razumeju složenost njihove vere.
“Èak i novodošli muslimani, kao i oni koji su rodjeni i odgojeni ovde, shvataju da je njihov život povezan sa ovom zemljom i da su oni ustvari Amerikanci. Da li su muslimanke koje su rešile da ne nose marame nevernici? Nisu. Bog im je rekao da nose marame, ali ako neæe, to je njihov izbor. Naša je dužnost da ih podsetimo i opomenemo, a ne da ih prekorevamo ili da ih izolujemo ili da im kažemo da su nevernici.”
Medjutim, kako kaže jedan od najpoštovanijih sveštenika u Dirbornu, Abdul Latif Beri, previše muslimana, sa kojima je on u kontaktu, u Libanu i u Dirbornu, razoèaran je amerièkom spoljnom politikom, i više ne smatra SAD zaštitnikom pravde i mira.
“Korak po korak, možda za narednih 10, 15 ili 20 godina, možda æemo dobiti dobre rezultate. Ali, to nije moguæe ako smo u ratnoj situaciji. Amerika æe se naæi u æorsokaku, toga se sada bojimo. Ovakve akcije podstièu terorizam, i to je ono što vidimo u Iraku.“
Umesto toga, kaže imam Beri, SAD bi trebalo da saradjuju sa zemljama susedima Iraka da bi se pronašla zajednièka rešenja i stvorila stabilna zemlja. Medjutim, neke od tih zemalja administacija optužuje za pružanje utoèišta teroristima. Kao rezultat toga, kažu amerièki analitièari, regionalna saradnja neæe biti uskoro realizovana. Imami u Dirbornu od fundamentaliste, kao što je Abdul Latif Beri, do umerenjaka , kao što je imam Mohamed Mardini, kažu da æe se boriti protiv optužbi da je terorizma sastavni deo Islama nastojeæi da osiguraju da njihove džamije ostanu što je moguæe otvorenije.