Predsednik vašingtonskog Centra za politiku zapada, Džon Sitilides, u razgovoru sa našim kolegom Brankom Mikašinoviæem komentariše najavu predsednika Džordža Buša o povlaèenju oko sedamdeset hiljada amerièkih vojnika iz Evrope i Azije.
SITILIDIS:Važno je sagledati saopštenje predsednika Buša - ne jednostavno kao akt povlaèenja amerièkih vojnika, veæ kao preraspodelu snaga u svetlu rata protiv medjunarodnog terorizma. Izvesan broj amerièkih vojnika biæe prerasporedjen u zemlje istoène Evrope, posebno Bugarsku i Rumuniju, u baze koje æe biti manjeg obima od onih u Nemaèkoj, ali æe biti veoma važne iz geo-politièke perspektive. Te baze æe omoguæiti Vašingtonu da obezbedi smeštaj svoje vojne opreme i stacioniranje snaga za brzo reagovanje u sluèaju kriznih situacija na Balkanu, Kavkazu ili Crnomorskom regionu.
GLAS AMERIKE:Kako bi preraspodela amerièkih snaga mogla da se odrazi na dalji uticaj SAD širom sveta, posebno na Balkanu?
SITILIDIS:Pre svega bi trebalo saèekati i videti, kolika æe biti delotovornost i važnost novih baza u Bugarskoj i Rumuniji, u svetlu veæeg vojnog prisustva Evropske unije na Balkanu. Snage EU æe preuzimati sve veæu ulogu u Bosni i Hercegovini, uz veæ postojeæe prisustvo amerièkih snaga, i moæi da nastave uspešno obavljanje mirovnih misija. SAD se nadaju da æe mir medju etnièkim grupama u Bosni i Hercegivni, medju Bošnjacima, Srbima i Hrvatima opstati, mada æe to u velikoj meri zavisiti od evropskih snaga, kojima æe, po mom mišljenju, nedostajati amerièka vojna ekspertiza i struèan komandni kadar. Što se tiæe Kosova, situacija u toj pokrajini je veoma napeta izmedju kosovskih Albanaca i Srba, baš kao i izmedju Prištine i Beograda. Stoga mislim da je, za sada i u neposrednoj buduænosti, potrebno amerièko vojno prisustvo na Kosovu kako bi se onemoguæilo nasilje kao metod za postizanje politièkih ciljeva. Medjunarodna zajednica takodje ne želi da se na Kosovu ponovi etnièko nasilje. Dalje amerièko vojno prisustvo biæe, takodje, uslovljeno dostizanjem i primenom demokratskih standarda, pre rešavanja statusa, što ce zavisiti uglavnom od kosovskih Albanca, kao veæinskog stanovništva.
GLAS AMERIKE:Da li, po vašem mišljenju, postoji znaèajna razlika u stavovima Republikanaca i Demokrata prema borbi protiv medjunarodnog terorizma?
SITILIDIS:Moramo redefinisati pitanje medjunarodnog terorizma i shvatiti ga manje u kontekstu aktuelne amerièke politke, a više kao istorijsku posledicu aktivnosti naoružanih islamskih ekstremista, još od 1979., aktom preuzimanja vlasti u Iranu. Zatim, imate kontinuirane teroristièke napade na amerièke i zapadne interese 80-tih i 90-tih godina, koji su kulminirali napadima 11. septembra 2001. Tada je shvaæeno da su SAD, de fakto, u ratu protiv terorizma, više od 20 godina. SAD sada reaguju na rat koji su poèeli teokratski teroristi, koji koriste terorizam kao ideološko oružje u želji da nametnu svoju dogmatku ideologiju. Oni vide SAD kao glavnu prepreku na tom putu. Ako ovu situaciju sagledamo u tom svetlu, bolje æemo je razumeti i reagovati na opasnosti od terorizma. Pod pretpostavkom da na izborima pobedi Džon Keri, on æe isto tako biti suoèen sa hiljadama ekstremista, kao što je danas i sam presednik Buš. Keri æe, kao i Buš, morati da nastavi agresivnu borbu protiv terorizma. Možda æe pod Kerijem biti promene u naèinu vodjenja borbe, pošto bi on mogao da se više osloni na Evropljane, ali, ako se ta podrška ne dobije, SAD æe morati, zajedno sa ”koalicijom voljnih,” da nastave da se ageresivno suprotstavljaju terorizmu, što je u interesu nacionalne bezbednosti zemlje.