Lièno sam uèestvovao u formulisanju sistema za merenje primene standarda i znam da su svi standardi usmereni na to da srpsko stanovništvo opstane i živi bezbedno i dostojanstveno. Kosovski Srbi æe imati najviše koristi od realizacije standarda, a istovremeno najviše æe izgubiti ukoliko se oni ne ispune. Martovsko nasilje je ojaèalo ekstremne elemente medju Albancima, mada je reè o malom broju ljudi.
Ako se, medjutim, konaèni status ostvari putem nasilja, onda se postavlja pitanje ko æe upravljati pokrajinom, a verovatno je da bi to bili ekstremni elementi. Bez obizra na ishod konaènog statusa Kosova, ukoliko se u toj pokrajini ne uspostave verodostojne pravne institucije, odnosno ne ispune standardi, srpsko stanovništvo, naseljeno po izolovanim ostrvcima i enklavama, neæe moæi da preživi u moru neprijateljstva i nestabilnosti.
Kosovske institucije moraju da profunkcionišu u skladu sa standardima, odnosno na Kosovu mora da zavalada atmosfera poštovanja demokratije i ljudskih prava.
GLAS AMERIKE: Šta mislite o predlogu vlade Srbije za decentralizaciju Kosova?
Majkl Džedžiæ: Politika medjunarodne zajednice je da se ispune standardi pre nego što se odredi status. Medjutim, nezvanièno veæ imate razmenu gledišta izmedju srpskih i albanskih politièara i razgovore o standardima, stutusu i drugim opcijama, što vodi u pravcu otvorenog diplomatskog dijaloga i politièkog rešenja krize. Ali, da bi se uslovi za dalji dijalog ostvarili, moraju se pre svega ispuniti standardi. To je kljuèni preduslov.GLAS AMERIKE: Da li je uloga medjunarodne zajednice važna na Kosovu i kako bi mogla da se dalje razvija?
Majkl Džedžiæ:Mnogi veæ govore o “izlaznoj strategiji”. Ako mislimo da je takva strategija odluèujuæi faktor uspešne politike, onda bi se angažovanje Sjedinjenih Država u Drugom svetskom ratu moglo protumaèiti kao potpun nespeh, pošto je Amerika još uvek vojno prisutna u Evropi. U stvari Sjedinjene Države su u Evropi jer im to nalažu njihovii interesi. Kontinuirano vojno prisustvo omoguæilo je demokratsku evoluciju na starom kontinentu.Tu nije bilo “izlazne strategije.” Zato ni na Kosovu ne treba tragati za izlaznom strategijom”, veæ za “strategijom integracije” celog Balkana u Evropu, u njene politièke, ekonomske i bezbednosne strukture - što je od suštinske važnosti. Medjutim, da bi se to ostvarilo, moraju se ispuniti neki uslovi -- moraju se ispuniti standardi da bi Kosovo, pa i Balkan u celini, postali deo evro-atlantske i zajednice demokratskih zemalja.
Drugo pitanje je da li æe Kosovo, kada se postigne konaèni status, i dalje ispunjavati standarde, jer æe u protivnom taj region ostati hronièno nestabilan. Iz tog razloga medjunarodna zajednica æe morati da ugradi zaštitne mere da bi se spreèila regresija i onemoguæili kriminalni elementi, koji su bili veoma uticajni do sada. Njihov uticaj i moguænost da se domognu vlasti moraju da se spreèe kako bi se uspostavilo civilno društvo.
Ali biæe potrebna èitava generacija da bi se stvorilo tolerantno društvo, sposobno da ogranièi upotrebu sile i nasilja. U tom smislu, posebno su važna dva faktora za koja se zalaže medjunarodna zajednica: bezbednost i vladavina zakona.
Prisustvo NATO-a æe i dalje biti potrebno u bezbednosnim strukturama Balkana da bi ta društva funkiconisala pod demokratskom upravom, bez kršenja ljudskih prava i uz vladavinu zakona, i da bi se odstranila opasnost od kriminalnih elemenata, koji su naneli toliko patnje srpskom stanovništvu na Kosovu. Na Balkanu æe biti potrebno kontinuirano prisustvo NATO-a i Zapada da bi se obezbedio trajan mir.