Glas Amerike je organizovao panel diskusiju naslovljenu ”Predsednièki izbori u Srbiji: pogled iz Vašingtona,“ na kojoj su uèestvovali direktor Kancelarije Državnog Sekretarijata za južnu i centralnu Evropu, Èarls Ingliš; profesor univerziteta Klemson i bivši jugoslovenski diplomata Vladan Matiæ, profesor Merilendskog univerziteta , Džon Lempi, i direktor Blakanske inicijative i operacija za mir i stabilnost pri Amerièkom institutu za mir, Danijel Server.
"Zapad, posebno Evropa, Evropska unija i SAD pozdravljaju pobedu Borisa Tadiæa: Srbija konaèno ima predsednika sa kojim možemo da saradjujemo. Havijer Solana je rekao da je Boris Tadiæ prijatelj Evrope, a ja želim da dodam da je i prijatelj SAD i -- što je najvažnije -- verujemo da je prijatelj demokratije. Njegova pobeda je pobeda za srpski narod koji je svojim izbornom voljom rekao da buduænost Srbije vidi u zajednici demokratskih zemalja u kojoj mi želimo da mu pružimo dobrodošlicu. Posebno pozdravljamo podršku koju je Vojislav Koštunica pružio Tadiæu u drugom krugu izbora i time jasno pokazao želju da buduænost Srbije stavi iznad stranaèkih razlika.
Smatramo da je jedinstvo demokratskih snaga u drugom krugu izbora kljuè buduænosti Srbije. Ali, predsednik i vlada Srbije moraju sada zajednièki da rade jer buduænost Srbije ne može da zavisi od strateškog izbornog savezništva, veæ mora da poèiva na širokoj saradnji i valjanoj državnoj upravi.
Pred Srbijom su ozbiljni izazovi u domenu ekonomske reforme i vladavine zakona. Parlament æe narednih nedelja razmatrati zakone od kritiène važnosti za progres Srbije -- ti zakoni mogu biti usvojeni jedino ukoliko demokratske snage ispolje jedistvo kakvo su pokazale u oktobru 2000. i - ponovo - 27. juna.
Srbija se odluèila za drmokratiju i vladavinu zakona. Ali kritièan element u toj jendaèini je sada - ispunjenje medjuanrodnih obaveza“ – rekao je u uvodnom izlaganju današnje rasprave visoki funkcioner Stejt Dipartmenta Èarls Ingliš.
I ostali uèesnici panel diskusije saglasili su se da je pobjeda Borisa Tadiæa na predsjednièkim izborima – doprinos demokratiji, dijalogu i stabilnosti u Srbiji i regionu. Takoðe, izbor Tadiæa predstavlja i veliko olakšanje za meðunarodnu zajednicu, koja želi da se Srbija što prije integriše u evroatlanske strukture. Uspjeh demokratskog kandidata na predsjednièkim izborima je šansa za novi poèetak u Srbiji, a po mišljenju Džona Lempija iz Centra «Vudro Vilson» možda i posljednja prilika da se ispoštuju meðunarodne obaveze i krene u ozbiljne i sveobuhvatne institucionalne refome.
Govoreæi o izazovima koji oèekuju novoizabranog predsjednika Srbije, uèesnici rasprave u Glasu Amerike osvrnuli su se i na ustavna ogranièenja predsjednièkog autoriteta u Srbiji.
Vladimir Matiæ, sa univerizeta Klemson, ocijenio je da je pogrešno pretpostavljati da Boris Tadiæ neæe imati uticaj na državnu politiku i pored toga što je znaèaj i uticaj institucije predsjednika Srbije dijelom derogiran èinjenicom da - praktièno od 5. oktobra nije bilo demokratski izabranog šefa države. Matiæ je rekao da je Tadiæ pobijedio na platformi koju je podržao najveæi dio demokratskih snaga u Srbiji i da njegovu ulogu vidi u stvaranju demokratske, veæinske podrške Vladi – kako bi se oslobodila zavisnosti od podrške socijalista u srpskom parlamentu. Tadiæevu platformu podržava i Crna Gora, podržao je i predsjednik državne zajednice Svetoizar Maroviæ, ali naroèitu snagu i legitimitet – daju mu upravo graðani Srbije, jer je izabran direktno – njihovim glasovima, rekao je Matiæ.
Direktor Balkanske inicijative u Amerièkom institutu za mir, Danijel Server, dodao je da zabrinutost meðunarodne zajedice nije adresirana na predsjednika Srbije. Adresa kojoj se meðunarodna zajednica, Sjedinjene države i Evropska unija obraæaju i kada je u pitanju rješavanje problema Kosova i kada se govori o saradnji Beograda sa Haškim tribunalom – je vlada i njen premijer Koštunica, rekao je Server.
Uèesnici panela saglasni su da se pored ozbiljnih ekonomskih, ustavnih i sudskih i politièkih reformi – Srbija odmah mora suoèiti sa problemom saradnje sa Haškim tribunalom – uslovom od koga zavise prijem u Partnerstvo za mir, amerièka finansijska podrška i izrada studije izvodljivosti za prikljuèenje Evropskoj uniji.
Danijel Server je rekao da saradnja sa Haškim tribunalom, nije samo meðunarodna obaveza, veæ prvenstveno i pitanje unutrašnje bezbjednosti i stabilnosti u Srbiji. U praksi se pokazalo da su optuženi pred Tribunalom, povezani sa snagama koje su devastirale region Balkana - korumpiranim elementima u obavještajnim službama i snagama bezbjednosti, kao i sa organizovanim kriminalom – što je po mišljenju Danijela Servera – direkna prijetnja nacionalnoj bezbjednosti Srbije.
Visoki funkcioner Stejt Dipartmenta Èarls Ingliš saglasio se sa Serverovim mišljenjem i istakao da bi prioritetan zadatak vlasti u Srbiji morao da bude rasturanje mreže u kojoj su se – kako je rekao našli kriminalci, i korumpirani bivši, možda i neki aktuelni funkcioneri vojske, policije i pravosuða i – pored toga – hapšenje i transfer haških optuženika. Ingliš kaže da Vašington ima razumjevanja za težinu zadatka koji postavlja Srbiji i da meðunarodna zajednica ne drži graðane Srbije kao taoce saradnje Beograda sa Hagom, ali istièe da meðunarodna zajednica od Srbije samo oèekuje da ispuni preuzete obaveze u interesu dobra u regionu - i kako kaže - u najboljem interesu za srpski narod.
Džon Lempi je dodao da donekle razumije zabrinutost Srbije da æe i nakon izruèenja èetvorice optuženih policijskih i vojnih generala koji su u Srbiji – problem saradnje sa Hagom ostati zbog Mladiæa i Karadžiæa. Vlasti u Beogradu, kazao je Lempi, moraju upravo stoga da uèine sve da uvedu red u sopstvenoj kuæi – da se otarase korupcije u sudstvu i bezbjednosnom aparatu, da se obraèunaju sa kriminalom i pokažu svijetu jasan demokratski kapacitet. Kada bi samo hapšenje i transfer Mladiæa bilo prepreka odnosima Srbije i Sjedinjenih države, vjerovatno bi se drugaèije i razmišljalo, ali do tada bi trebalo da se završi veoma mnogo posla u samoj Srbiji, rekao je Lempi.
Odgovarajuæi na pitanje u vezi sa uslovljavanjem pomoæi Sjedinjenih država Srbiji – Danijel Server je rekao da se to nije pokazalo dovoljno efikasnom mjerom, jer se – kako je rekao radi o maloj sumi. U tom konteksu Server je ocijenio da Brisel i Vašington nisu dovoljno snažno i koordinirano zaprijetili Beogradu. Kada bi i Amerika i Evrospka Unija objavile da æe obustaviti svu pomoæ – vjerujem da bi se svi optuženi u najkraæem roku našli u Hagu, rekao je Server istièuæi da je kootrdinacija Brisela i vašingona u smislu jasne i jedinstvene poruke Beogradu dobila na snazi uslovljavanjem studije izvodljivosti.
Na pitanje – da li je moguæe da meðunarodna zajednica kada je u pitanju trasfer i hapšenje haških optuženika bude strpljivija prema Beogradu – kao što je strpljiva u vezi sa sluèajem generala Gotovine - Èarls Ingliš je dodao da je sluèajem Gotovina uslovljeno prikljuèenje NATO-u i Evropksoj uniji i da meðunarodna zajednica veæ deset godina strpljivo èeka na dobrovoljnu predaju ili hapšenje Radovana Karadžiæa i Ratka Mladiæa. Vrijeme za njihovo hapšenje je sada i odmah – poruèio je Ingliš i naglasio da je Sjedinjene države neæe dozvoliti da se Haški tribunal zatvori sve dok se pred sudijama tog suda ne pojave i Karadži i Mladiæ i Gotovina. Meðunarodna zajednica je svoju ozbiljnost u tom kontekstu demonstrirala kroz odluku visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Pedija Ešdauna, o smijeni visokih zvaniènika Republike srpske koji su pomaganjem haškim optuženicima opstruirali proces prikljuèenja zemlje Partnerstvu za mir, rekao je Èarls Ingliš.