Skoro dvije treæine Amerikanaca pati od viška kilograma. Gojaznost karakteriše gotovo svakog treæeg – bez obzira na pol, etnièku pripadnost ili finansijsku situaciju. Djeca Amerikanaca takoðe vagaju više. U skoro svakoj osnovnoj školi naæiæete da bar 15% djece ima višak kilograma.
Ovog proljeæa, centri za kontrolu bolesti upozorili su da bi gojaznost uskoro mogla prevaziæi pušenje kao najèešæi uzrok prijevremene smrti.
Amerikanci danas pate od dijabetisa, srèanih oboljenja i povišenog pritiska – èiji je uzrok gojaznost. Najviše Zdravstvene institucije tvrde da gojaznost amerièku ekonomiju godišnje košta više od stotinu milijardi dolara. Postavlja se pitanje –šta uèiniti da bi se problem poèeo rešavati? Bušova administracija i veæina proizvoðaèa hrane kažu da je pitanje ishrane stvar liène odgovornosti. Njihova poruka je – jedi zdravo i više vježbaj. Poruka je jednostavna, ali vlada i dalje daje olakšice proizvoðaèima hrane za koju ista vlada tvrdi da nije baš najzdravija. Što se pak vježbanja tièe – da biste sagoreli kalorije iz samo jednog Mekdonaldsovog obroka, potrebno je da šetate bar 6 sati.
Kada se analizira ishrana djece – posebno se ukazuje na èinjenicvu da prosjeèno dijete godišnje vidi preko 40.000 TV reklama za nezdravu hranu.
Sa tim teško na kraj izlaze i najrevnosniji roditelji. I pored svih nauènih i medicinskih inovacija – izgleda da æe današnja amerièka djeca biti prva generacija od koje je generacija roditelja bila prosjeèno zdravija. Petogodišnje istraživanje koja su medicinski struènjaci sproveli na perifiriji Atlante pokazala su da na gojaznost utièe i mjesto stanovanja. Ljudi koji žive daleko od javnog transporta ili ne pješaèe do prodavnice skloniji su gojaznosti. Èinjenice ukazuju da su šanse da gojaznost optereti ljudi koji žive u centru grada èak 35 odsto manje u odnosu na stanovnike naselja sa periferije.
Poruka je - trèite! Što dalje od periferije, a bliže prodavnicama i krajevima u kojima vam automobil nije najneophodniji. No, dio amerièkog društva se istoveremeno prilagoðava gojaznosti – kako živih, tako i mrtvaca.
Kit Dejvis kaže da kompanija Golijat pravi velike i supervelike kovèege. Komnanija se specijalizovala za gojazne pokojnike – teške i do 500 kilograma. Profit kompanije se samo u protekloj godini poveæao za 20 odsto.
U Bolnici “Sveti Luka” u Njujorku, ova standardna kolica nekad su bila dovoljna za sve pacijente - sada su u bolinièkom inventaru neophodne treæinu veæa, ali i 8 puta skuplja kolica. Krevet za regularnog pacijenta košta 3.800, a poseban krevet za gojazne osobe košta èak 18.000 dolara.
U Americi je razvijena èitava proizvodna linija za gojazne. Vebsajt amplestuf.com prodaje sve od pojasa za automobil do ofingera za odjeæu punije gospode i dama.
Rošel Rajs kaže da su ti proizvodi važni kako se gojazni ljudi ne bi otuðili. Meðutim medicinski etièar, Artur Kaplan misli da je takav pristup problematièan. Ako se svijet prilagoðava vama, pomisliæete da je gojaznost sasvim normalna stvar i da ne morate smršati, kaže profesor Kaplan.
A dokazuje kompanija Berklajn iz Tenesija koja sada proizvodi fotelje za osobe koje vagaju do 300 kilograma, a planira i proizvodnju veæih.