Bagdad i Vašington okrenuti su 30. junu kada æe privremene koalicione vlasti kormilo predati iraèkoj prelaznoj vladi. Predsednik Buš je nazvao taj dan prekretnicom na kojoj æe Iraèani poèeti da grade novu vlast i novo društvo.
«30. juna , naša koalicija æe preneti svoja ovlašæenja na suverenu iraèku vladu. Uz pomoæ Ujedinjenih Nacija i naše koalicije, gradjani Iraka donose važne odluke o prirodi i zaduzzenjima privremene vlade».
Prelazna vlada radiæe shodno privremenom ustavu koji je iraèki Vladajuæi savet potpisao 8. marta. Zvanièno nazvan « Zakon za administraciju države Irak u prelaznom periodu», privremeni ustav predstavlja osnovu za upravljanje državom dok izabrana vlada ne bude usvojila nov ustav. Privremenim ustavom predvidjena je struktura slièna onoj u Sjedinjenim Državama: izvršna, zakonodavna i sudska vlast deluju nezavisno. Prelazni ustav takodje odražava amerièku tradiciju o vojsci pod civilnom kontrolom. Ostale odredbe garantuju slobodu mišljenja, pravo na privatnost, kao i slobodu veroispovesti i politièkog izražavanja. Postoje i odredbe o zabrani upotrebe svih vidova torture u istragama, ukljuèujuæi bezbednosni i obaveštajni domen. Ono što se znaèajno razlikuje od amerièkog modela jeste uspostavljanje zvaniène drzavne religije, islama, i odredba da ni jedan zakon ne može da bude donet ukoliko je suprotan principima islama. Goruæe pitanje koje treba da se ressi do 30. juna jeste sastav prelazne vlade. Taj zadatak je poveren specijalnom izaslaniku Ujedinjenih Nacija Lahdaru Brahimiju.
«Verujemo da æemo blagovremeno moæi da identifikujemo grupu ljudi koju Iraèani širom zemlje poštuju i prihvataju, i koja æe èiniti prelaznu vladu».
Brahimi oèekuje da æe sastav vlade odraziti etnièku i versku raznolikost Iraka. Džejson Burk , ekspert za Bliski istok u londonskom Obzerveru i saradnik magazina Spoljna politika, ponudio je scenario za izbor najviših zvaniènika.
«Šiiti su svakako najveæa grupa. Najverovatnije da æe oni želeti da predsednik bude iz njihovih redova. U tom sluèaju možemo oèekivati da premijer bude iz sunitske grupe, a da Kurd bude potpredsednik».
U svakom sluèaju, izaslanik UN Brahimi želi da prelaznu vladu èine tehnokrate, ljudi koji znaju kako da vode ministarstva i agencije. Majkl O Henlon , sa Brukingsovog instituta iz Vašingtona , smatra da ni jedan èlan prelazne vlade ne bi trebalo da bude i èlan stalne.
«Njima ne bi trebalo dozvoliti da se kandiduju na opštim izborima u januaru, jer ne želimo da privremena vlada bude zaokupljena politicckim strategijama i stvaranjem pogodnih saveznisstava».
Analitièar Džim Dobins iz korporacije REND smatra da æe zvaniènici u privremenoj vladi imati dve osnovne odgovornosti.
«Cilj je da ta vlada bude mahom skoncentrisana na pružanje osnovnih usluga gradjanima i na pripremu izbora».
Privremeni ustav takodje omoguæava prelaznoj vladi da preuzme odgovornost za formulisanje i spovodjenje politike nacionalne bezbednosti. Profesor na univerzitetu Džons Hopkins, Frenk Fukujama, objašnjava zašto je privremenim ustavom predvidjeno da bezbednost bude iraèka odgovornost.
«Ne možete da rešite problem bezbednosti ako je ona predstavljena kao nastavak amerièke okupacije, umesto kao amerièka pomoæ novoj, demokratskoj vladi Iraka».
Sjedinjene Države i Velika Britanija predložile su rezoluciju Ujedinjenih nacija shodno kojoj bi koalicione snage ostale u Iraku još najmanje godinu dana, ukoliko Iraèani ne zatraže da one odu. Rezolucijom bi se takodje Iraèanima dala kontrola nad prihodima od proizvodnje nafte, ali uz odredjeni spoljni nadzor. U svakom sluèaju, 30. jun se bliži uz velika oèekivanja kako Iraèana tako i koalicionih partnera.