Rori O'Salivan, predstavnik Svetske banke za Srbiju i Crnu Goru upravo je okonèao svoj trogodišnji mandat u Beogradu. Po povratku, ovde u Vašington, odazvao se našoj molbi da oceni poslovnu i investicionu klimu u Srbiji i Crnoj Gori. U razgovoru sa našom koleginicom Jelom Jevremoviæ, gospodin O Salivan je pre svega istakao uspehe postignute u protekle tri godine:
Rori O'Salivan: “Prvo treba istaæi da je privreda Srbije 2000. i 2001. bila ophrvana hiperinflacijom i budžetskim deficitom džinovskih razmera. Svetska banka i druge meðunarodne finansijske institucije impresionirane su brzinom kojom je obuzdana inflacija i stabilizovan budžet. Postavljeni su, zapravo, odlièni temelji za rast nove, tržišne ekonomije.“
Glas Amerike: Šta dalje?
Rori O'Salivan: “Sada je potrebno nastaviti sa reformama. Postojani privredni razvoj pre svega zavisi od investicija. Meðutim, za privlaèenje investicija kako stranih tako i domaæih ulagaèa, potrebno je stvoriti pouzdan pravni okvir, odnosno stabilne zakone koji æe biti u skladu sa standardima tržišne ekonomije. Jer biznis neæe ulaziti u zemlju u kojoj se poslovni propisi èesto menjaju ili nedosledno primenjuju. Dakle, za privlaèenje stranog biznisa investiciona klima mora da bude stabilna i predvidiva. Lièno smatram da se u Srbiji u protekle tri godine radilo na tome i stoga je i ostvarena prilièno živa poslovna aktivnost.“
Glas Amerike: Pošto je novoj vladi Srbije odbijena sertifikacija od strane Sjedinjenih Država, da li to može da utièe na strana ulaganja i meðunarodnu finansijsku pomoæ Srbiji?
Rori O'Salivan: “To je za sada samo upozorenje. To vam je kao kada se te u automobilu i naiðete na zeleno ili crveno svetlo. Srbija je sada pred žutim svetlom, odnosno upozorenjem da svi prate kako æe dalje teæi stvari. Bilo bi dobro da se nastavi dosadašnji kurs, u suprotnom crveno svetlo moglo bi da bude upaljeno veæ u septembru. Važno je da Srbija u narednom periodu izbegne nekoliko zamki. Prvo, kao što sam veæ pomenuo, treba obezbediti pravni okvir podoban za strana ulaganja. Zatim, treba odoleti sadašnjem pritisku da se budžetski izdaci pokrivaju bez odgovarajuæih budžetskih prihoda. Ljudi žele penzije, zdrastveno osiguranje i razne druge socijalne beneficije, ali bez jake privrede ti izdaci lako postaju izvor nekontrolisanog deficita i inflacije. Poznato je da rezultati reformi nisu odmah vidljiv ali, nažalost, poznato je i to da pogrešna fiskalna politika brzo donosi nevolje. Još jedna opasnost za Srbiju je što ljudi, baš zato što su rezultati tako spori, gube strpljenje sa reformama. Mogli bi da odluèe da sledeæi put glasaju za protivnike preko potrebnih promena. To ne bi nikako bilo dobro.”
Glas Amerike: Bili ste predstavnik Svetske banke za Srbiju i Crnu Goru, da li se njihove privrede razlikuju?
Rori O'Salivan: “Da, Svetska banka razlièito pristupa njihovim privredama, jer se one nalaze u razlièitim fazama. Crna Gora, na primer, za sredstvo plaæanja ima euro, Srbija dinar. Razlikuju se takoðe po tempu privatizacije i sprovoðenja drugih reformskih mera. Srbija u nekim domenima prestiže Crnu Goru, ali to su i dalje dve razlièite privrede i Svetska banka na njihove ekonomske potrebe odgovara razlièito -- mada je jasno da su Srbija i Crna Gora u zajednièkoj uniji.
Glas Amerike: “Kako se Kosovo u sve to uklapa?”
Rori O'Salivan: Prema rezoluciji 1244 Kosovo je pod upravom Ujedinjenih nacija. Deo je Srbije, ali mi na Kosovo ne gledamo isto kao Beograd. Kosovo ima potpuno drugaèiji finansijski sistem i razvoj. Ali sa striktno pravnog stanovišta, Kosovo je deo Srbije”.
Glas Amerike: Eksperti èesto istièu da je Srbija zbog svog geografskog položaja od kljuène važnosti za ekonomski napredak Zapadnog Balkana? Da li se slažete sa tom ocenom?
Rori O'Salivan: Mislim da je to taèno. Srbija je oduvek bila na raskrsnici glavnih trgovinskih koridora u tom regionu. Poznato je da zemlje najviše trguju sa susedima. Iako je uvek moguæe slati robu na udaljena tržišta, najbolje tržište je tržište suseda. Najpogodnije za Hrvatsku je, na primer, da trguje sa Srbijom ili za Srbiju da trguje sa Bosnom, ili Bugarskom. Srbija je, takoðe, okružena zemljama krupnih ekonomija kao što su Rumunija, Bugarska i neke druge. Što Srbija bude brže napredovala sa reformama, to æe i ostale zemlje regiona moæi uspešnije i brže da se integrišu u širu evropsku ekonomiju. Naravno, ne tvrdim da se te zemlje ne mogu uspešno razvijati bez ukljuèivanja Srbije, ali njenim ukljuèenjem sve bi teklo mnogo efikasnije nego do sada.
Glas Amerike: Da li su Srbija i njeni susedi spremni na ekonomsku saradnju?
Rori O'Salivan: “Jesu. Naravno, uvek æe biti onih u Srbiji koji kažu da neæe nikad poslovati sa Hrvatskom i obrnuto, ali sve je više nagoveštaja takve saradnje. Nedavno je jedna hrvatska firma uèestvovala u tenderu za privatizaciju jednog preduzeæa u Srbiji. Hrvatska firma ponudila je najbolje uslove i dobila tender. Za mene je to bilo pravo èudo. Prvo, da se hrvatska kompanija odluèila da uèestvuje u tom poslu, a potom da je vlada Srbija odobrila prodaju preduzeæa. Èovek bi oèekivao izvesna politièka ustezanja. Meðutim, srpski ministar privrede u bivšoj vladi, odobrio je tu transakciju. Bio je to znak oživljavanja nekadašnjih veza i saradnje izmeðu poslovnih ljudi bivše Jugoslavije. Nadam se da æe aranžman biti uspešan.