Lenard Koen, profesor politièkih nauka na Univerzitetu “Sajmon Frejzer govorio je u vašingtonskom centru ”Vudro Vulson“ o aktuelnoj politièkoj situaciji i pespektivama tranzicije u Srbiji. Izlaganju profesora Koena, prisustvovala je Katarina Radoviæ.
Osvrnuvši se na legat tri demokratski izabrane vlade u Srbiji od svrgavanja Miloševiæa, profesor Lenard Koen je istakao da je i danas, godinu dana nakon tragiènog atentata na srpskog premijera Djindjiæa, Srbija i dalje primer vrlo problematiènog, mada analitièki fascinantnog politièkog razvoja u tranziciji. Prisetivši se legata Djindjiæeve vlade profesor Koen je istakao:
“Nema sumnje da je jako mnogo postignuto tokom Djindjicheve uprave, posebno u oblasti makro ekonomske stabilnosti, smanjenja inflacije, preduzimanja reformskih inicijativa i stvaranje optimizma i oseæaja normalnosti. Srbija je u to vreme poèela proces ponovnog pridruženja svetskoj zajednici i neki pozitivni koraci su napravljeni na planu politike prema manjinama u zemlji”.
Pored ovih pozitivnih momenata, na žalost, dodao je profesor Koen, Miloševicheve senke su i dalje bile prisutne do januara 2003. u formi bezbednosnog aparata, kriminalnih klanova i, iznad svega, iznurujuæeg politièkog rivalstva izmedju Djindjiæevih pragmatiènih reformista u DOS-u i sledbenika Vojislava Koštunice. Ti elementi ozbiljno su potkopali zamah reformskog procesa. Profesor Koen je istakao da je sada neophodna unutrašnja transformacija, odnosno raskid sa prošlošæu. Novog lidera Demokratske stranke, Borisa Tadiæa, profesor Koen smatra istinskim reformistom koji je poveo stranku u nove vode konstruktivne opozicije. Ta transformacija bi mogla biti veoma zdrava za demokratsku konsolidaciju. Medjutim, potrebno je mnogo vremena za elitnu sub-kulturu da razvije istinska demokratska pravila igre, smatra Koen. Prema njegovom mišljenju, Socijalistièka partija Srbije sve je manje Miloševiæevska neman i sve više se javlja u novom svojstvu na politièkoj sceni Srbije:
“Drugi aspekt je sam Koštunica iz DSS. Mnogi posmatraèi strahuju da umerenjak Koštunièinog kova, takozvani liberalni nacionalista, suviše asocira na tradicionalizam, anti- amerikanizam i protivljenje Haškom sudu“.
Profesor Koen naglašava da su DSS i konzervativne demokrate u centru politièkog spektra zapravo ipak gubitnici na nedavnim izborima jer su bili primorani da formiraju manjinsku vladu sa ljudima koje zapravo ne cene mnogo. Veoma je važno da se ohrabre umereni elementi desno od centra, smatra profesor Koen:
“Jasno je da demokratska konsolidacija i razvoj stranaka nisu moguæi ukoliko Koštunica i njegova vlada ne uspeju da depolitizuju bezbednosnu službu i ukoliko ne nastave odluènu borbu protiv organizovanog kriminala. Tu sliku svakako popravlja odvajanje tajne policije od Ministarstva unutrašnjih poslova i poboljšanje osoblja u policijskom sektoru. Medjutim, još mnogo toga treba uèiniti. Dalji razvoj vladavine zakona, posebno reforma pravosudnog sistema i istinske anti-korupcijske mere su osnove za konsolidaciju demokratije u Srbiji“.
Koen je takodje istakao da nema sumnje da u Srbiji vlada velika zabrinutost oko kohezije i integriteta zemlje. Zato su pitanja Kosova i tretmana Srba na severu Kosova i dalje goruæa, smatra Lenard Koen:
“Koštunièin predlog za kantonizaciju Kosova možda nije odgovor, ali Srbima na Kosovu mora se pružiti zaštita u nekoj formi održive autonomije“.
Što se tièe buduænosti državne zajednice, profesor Koen naglašava da politièki odnosi Srbije i Crne gore još uvek nisu dobri i dodaje da bi vrlo brzo mogli da se pogoršaju, jer æe -- smatra on -- Vojislav Kostunica verovatno biti agresivniji od prethodnika po pitanju jednakosti ove asimetriène zajednice. Profesor Koen optimistièki gleda na odnose SCG sa inostranstvom:
“Nema sumnje da æe odnosi sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama imati ogroman uticaj na rešavanje svih tih pitanja. Sjedinjene Države su veæ doprinele preko 3 milijarde dolara ekonomskom razvoju u Srbiji tokom protekle tri godine. Pitanje novih sredstava je sada na dnevnom redu krajem ovog meseca. Nema sumnje da Srbija mora da se pozabavi haškim optužnicama i generalom Mladiæem, koji èesto traži pribežište na njenom tlu. Evropska unija takodje mora uskoro doneti odluku o pružanju novih 270 miliona eura“.
Pravosudje u Srbiji bi moralo da dokaže svoju kompetentnost na sudjenjima koja se vode za ratne zloèine u Vukovaru. Na naše pitanje o kratkoroènoj i dugoroènoj perspektivi za demokratsku konsolidaciju, profesor Koen je ponovo istakao važnost vladavine zakona:
“To je dugaèak proces.Trenutno postoje faktori u politicckom životu Srbije koji su veoma pozitivni -- smanjen je broj stranaka što vodi efikasnijoj debati i uoèljiva je tendencija nove vlade da nastavi sa reformom i pokuša da povuèe prave poteze na ekonomskom planu. Optimistièan sam“.