Bil Marej igra Boba Herisa, poznatogsredoveènog amerièkog glumca, koji je došao u Tokio da bi snimio reklamu za viski.
Kao što i naslov filma kaže, mnoge stvari pored Bobovog posla su «izgubljene u prevodu». Osim jezièke barijere, Bob pati i od nesanice, koja muèi mnoge svetske putnike… I sam Marej kaže da je lik koji tumaèi u filmu, jednostavno usamljen.
«Nije bio u svom svetu i jednostavno šokiralo ga je to što je odjednom bio prepušten samom sebi. To je to. Kada otputujete u stranu zemlju, mislim zaista stranu, doživite šok pošto shvatite da ste sami u svemu tome. Nema suseda, nema prijatelja, nema telefonskih poziva…samo «room service».
Kasno uveèe, ili rano ujutru, u baru hotela u kojem je odseo, Bob upoznaje mladu Amerikanku – Šarlot, koju igra Skarlet Džohensen - koja se nedavno udala i sada pravi društvo svom suprugu na njegovom službenom putu.
«Ne mislim da se Šarlot oseæa potpuno izgubljeno u Tokiju. Ona zna gde ide, ali oseæa se ranjivom, zbunjenom i preplavljena je oseæanjima, tako da sam boravak u takvom okruženju doprinosi ludosti»
Šarlot i Bob vrlo brzo postaju prijatelji i olakašavaju jedno drugom boravak u stranoj zemlji. Jasno je da meðu njima postoji privlaènost, ali za razliku od mnogih veza na velikom ekranu, ova nije dovela do romanse i intimnosti. Skarlet Džohensen kaže da bi takav razvoj situacije bio pogrešan.
«Imate oseæaj da bi se njih dvoje u tom sluèaju probudili, pogledali i zapitali 'Zašto smo to uradili. Sve se promenilo. Zašto smo upropastili ono što smo imali?' Ja sam u filmu zaljubljena u svog muža i to jednostavno ne bi bilo u redu. Nismo oseæali da tako treba da bude i uopšte se nije postavljalo takvo pitanje tokom snimanja» Tada bi to bio neki sasvim drugi film», kaže reditelj i scenarista Sofija Kopola, koja objašnjava da joj je inspiracija za film bilo lièno iskustvo sa putovanja po svetu, na koja je uglavom išla sa ocem, slavnim rediteljem, dobitnikom «Oskara» Frensisom Fordom Kopolom.
«To sam izvukla iz svih mojih putovanja u Japan. Otišla bih u Tokio, boravila u hotelu i imala razlièita iskustva. Definitivno su moja opažanja u Tokiju bila inspiracija za ovaj film. Oba glavna lika u filmu i onaj koji tumaèi Bil Marej i onaj koji igra Skarlet Johanson imaju ponešto 'moje'»
Kao i u njenom debitantskom ostvarenju «Virgin Suicides» i u «Lost in translation» likovi u filmu su detaljno opisani. Kopola kaže da je pišuæi scenario, u ulozi Boba sve vreme zamišljala upravo Bila Mareja. Ona istièe da je oduvek bila njegov veliki fan, jer je neverovatno zabavan sa svojim tužnim srceparajuæim grimasama. Marej kaže da je bio polaskan tom èinjenicom, ali da je morao da proèita scenario da bi se uverio da je uloga dobra za njega.
«Obièno, kada vam neko kaže da je neku ulogu napisao za tebe, to nisu baš dobre vesti. Obièno je to uznemirujuæe… uglavnom se dešava da ti se to ne dopadne; Mnogi su mi do sada govorili da su neki scenario pisali imajuæi mene na umu, ali se ispostavi da su mnoge reèenice iste kao u nekim mojim starim filmovima. Ovo je prvi put da mi je neko tako nešto rekao, da sam želeo da radim i da smo to obavili dobro.»
Bil Marej je za ulogu u filmu «Lost in Translation» nominovan za Oskara u kategoriji glavna muška uloga, dok je Sofija Kopola nominovana u kategorijama za najbolji scenario i režiju. Sam film našao se u društvu još èetiri ostvarenja koja su u konkurenciji za najbolji igrani film. Pored Bila Mareja i Skarlet Džohensen u filmu, koji je kompletno snimljen na lokacijama u Tokiju, igraju još i Ðovani Ribizi i Ana Faris.