Jedan od kljuènih standarda OEBS-a jeste da izabranim kandidatima mora da se omoguæi neometano služenje mandata do njegovog isteka i da se mandat može uskraæivati samo u skladu sa “demokratskom parlametarnom i ustavnom procedurom”, kaže Vulèanov. Meðutim izbornim zakonom Srbije dozvoljava se strankama i koalicijama da oduzimaju mandate po svom nahoðenju:
“Stranke su de fakto vlasnici mandata. One mogu proizvoljno da ukinu mandate izabranim èlanovima parlamenta, ili preuzmu mandate onih poslanika koji iz nekog razloga podnesu ostavku ili su iskljuèeni iz svoje stranke. Rekao bih da je to najteži problem sa izbornim zakonom Srbije.”
Takve odredbe više ne postoje ni u jednom izbornom zakonu u zemaljama tranzicije, ukazuje Vulèanov:
“U pitanju je jedinstven sluèaj. Meðutim, odgovorni u Srbiji još nisu voljni da rešavaju to pitanje. Objašnjeno nam je da postoji bojazan da bi preuranjena izmena zakona mogla da poremeti konzistentnost rada skupštine. Meðutim, postojeæe izborno rešenje je u suprotnosti sa obavezama iz Kopenhgenskog dogovora, što ne možemo da prihvatimo.” Potrebno je ukinuti i izborne liste, kaže Vulèanov, jer zbog njih umesto glasaèa stranke odreðuju koji æe kandidat dobiti poslanièki mandat. Time se narušava standard direktnih izbora, ukazuje zvaniènik OEBS-a. Vulèanov takoðe kritikuje èlan zakona o predsednièkim izborima prema kojem na izbore treba da izaðe najmanje polovina ukupnog broja biraèa. Bez uvoðenja drugog kruga glasanja, Srbiji verovatno predstoje novi neuspeli izbori, smatra Vulèanov:
“Nisu sporne odredbe samo o odzivu najmanje 50 odsto biraèkog tela, veæ i dopunski èlan kojim se odreðuje da se glasanje vraæa na poèetak ako nijedan kandidat ne dobije potreban broj glasova. U mnogim zemljama takoðe postoji zahtev da na izbore izaðe polovina biraèa, ali kada se taj uslov ne ispuni u prvom izbornom krugu, predviðen je drugi krug glasanja. U njemu se takmièe dva vodeæa kandidata, a pobednik je onaj koji osvoji prostu veæinu, bez obzira na odziv biraèa. Tim se standardom iskljuèuje moguænost beskonaènih izbora, što nažalost nije sluèaj sa Srbijom.”
Izbori u Srbiji se, u stvari i dalje održavaju po Miloševiæevom zakonu, upozorava zvaniènik OEBS-a:
“Taj zakon je usvojen 1990. godine. I sami ste svesni da su tadašnji zakoni krojeni za postizanje odreðenih ciljeva. Smatramo da je nespremnost da se promeni izborni zakon veoma nepovoljna i to smo predoèili i našim sagovornicima u Srbiji. Prošle godine smo vršili intenzivan pritisak da se uvedu izmene, ali nam je reèeno da je suvereno pravo Srbije da ima zakone kakve želi. Crna Gora nas je, meðutim, poslušala. Posle prvih neuspelih predsednièkih izbora promenila je svoj izborni zakon. To se nažalost u Beogradu nije dogodilo.”
Po reèima našeg sagovornika, iskustvo u zemljama tranzicije pokazuje da manjkavi izborni zakoni doprinose politièkoj fragmentaciji i nestabilnosti, što je najveæa prepreka uvoðenju reformi bitnih za uspešan demokratski razvoj.