Pre stotinu šezdeset i pet godina, grupa zarobljenih Crnaca iz Afrike ušla je u amerièku istoriju, pošto je preuzela kontrolu nad brodom kojim je bila prevožena, i uputila se u Sjedinjene Države. Brod poznat kao AMISTAD sagraðen je ponovo pre nekoliko godina i sada putuje od luke do luke severne Amerike. Sadašnja posada pripoveda o Afrikancima koji su izbegli ropstvo i uspostavili jedan od prvih zakonskih presedana za rasnu jednakost u Sjedinjenim Državama. Prilog je poslao novinar Glasa Amerike, Džim Tipl, iz Majamija gde je brod nedavno uplovio, gde æe ostati do kraja iduæeg meseca, i obeležiti Mesec Afro - amerièkog legata u Sjedinjenim Državama :
Zvono Amistada oglasi se kad god èetrdeset metara dugaèki jedrenjak uplovi u neku luku. Novo - izgraðeni Amistad nudi posetiocima uvid u jedan od najdramitiènijih trenutaka borbe za graðanska prava u Sjedinjenim Državama, koja je dovela do odluke amerièkog Vrhovnog suda da obojena lica imaju ista prava i da amerièki sudovi moraju to da sprovedu. ... 1839. godine sa pedeset i tri zarobljenika, Amistad je jedrio duž obale Kube, koja je u to vreme bila španska kolonija. Afrikanci su bili uhvaæeni mnogo meseci ranije, i prebaèeni na Kubu da bi bili prodani u ropstvo. U vreme kada su prebacivani iz Havane na istok Kube, izbila je pobuna. Pod komandom Senbija Pija, iz države Sijera Leone, Afrikanci su osvojili kontrolu nad jedrenjakom. ... Kapetan Amistada je ubijen, a dvojici preživelih poljoprivrednika - Španaca, Afrikanci su naložili da usmere jedrenjak ka istoku, da bi se vratili u Afriku. Meðutim, tokom noæi Španci su usmerili jedrenjak ka severu - amerièkoj obali. Posle više nedelja provedenih na moru, amerièke pomorske snage su zauzele Amistad, u blizini njujorške obale. Do tada je najmanje deset Afrikanaca umrlo od gladi i žeði. ... Kada su prispeli na amerièko tlo, Afrikanci su optuženi za pobunu i ubistvo, no jedan amerièki sudija je odbacio te optužbe, sa obrazloženjem da amerièki sudovi ne mogu da sude Afrikancima za zloèine poèinjene na španskom jedrenjaku. ... No, Afrikanci su ostali u pritvoru, jer su dva Španca sa jedrenjaka tražila njihovo izruèenje, pošto su smatrali da im pripadaju. ... Amerièki aktivisti koji su se godinama zalagali za ukidanje ropstva, shvatili su da se ti Afrikanci nalaze u jedinstvenom položaju. Dva Španca sa jedrenjaka su ukazivala da je robovlasništvo i dalje zakonito na Kubi, dok je britansko - španskim sporazumom bila zabranjena trgovina robovima izmeðu afrièkih i amerièkih zemalja. ... Pošto su Afrikanci zarobljeni kada je sporazum stupio na snagu, aktivisti za ukidanje ropstva su ukazivali da treba da budu osloboðeni. ... Robovlasništvo nije bilo zabranjeno u Sjedinjenim Državama, pa predsednik Martin Van Bjurn, nije želeo da izgubi podršku zakonodavaca sa juga zemlje. Uveren da æe Vrhovni sud stati na njegovu stranu, predsednik Van Bjurn je naložio da jedrenjak bude spreman da Afrikance vrati na Kubu, gde ih je èekala sigurna smrt. Meðutim, jedanaesto - godišnjak, Kale, napisao je pismo predsedniku Džonu Kvinsiju Adamsu i zatražio njegovu pomoæ. ... Adams se složio da brani Afrikance pred Vrhovnim sudom. Istorijskom odlukom, amerièki Vrhovni sud je stao na stanovište da su Afrikanci roðeni slobodni i imaju pravo na slobodu. Sluèaj je izneo na videlo podelu u amerièkom društvu i dvadesetak godina kasnije uzrokovao amerièki Graðanski rat.