Jednog hladnog zimskog dana, Kris Peliteri, stoji u redu ispred zgrade amerièkog Kongresa, i èeka da uðe da je razgleda. Vlasnik restorana u Los Anðelesu, u Kaliforniji, Peliteri kaže da ga obilazak spomenika u Vašingtonu, podseæa na napade izvršene jedanaestog septembra, ukljuèujuæi i napad na zgradu Sekretarijata za odbranu. Dodao je da su dogaðaji tog dana za uvek urezani u njegovo pamæenje. ... Ipak Peliterija najviše brinu :
” Ekonomska pitanja. Uvek mislim na ekonomske probleme, pošto sam sâm sebi gospodar, ekonomija me najviše zanima. Prvo mislim na novèanik. “
U istom redu stoji i studentkinja iz Finiksa, u Arizoni, Lisa Bejns, koja ukazuje da je najviše brine da li æe moæi da naðe posao pošto diplomira :
” Ne brinem mnogo za nacionalnu bezbednost. Pratim ekonomska kretanja. Par prijatelja koji su završili studije, šest, sedam mesecu su tražili posao. “
Jedan pd vodeæih analitièara amerièkog javnog mnjenja, Džon Zogbi, izjavio je da Peliteri i Lisa Bejns, nisu usamljeni u usredreðivanju pažnje na ekonomiju :
” Svaki drugi biraè nam potvrðuje da je ekonomija najvažnije pitanje. “
Zogbi smatra da Amerikanci podržavaju borbu protiv terorizma, ali su strahote teroristièkih napada od pre tri godine izbledele. Dodao je da su Amerikanci svesni da je zemlja izložena opasnosti, ali su pažnju usredsredili na druga pitanja. Izgleda da Peliteri deli to mišljenje. On kaže da je sasvim svestan da Sjedinjene Države ponovo mogu da budu napadnute, ali lièno mora da nastavi da radi. ... Meðutim, ima i onih koji drugaèije misle. Zdravstveni radnik iz Severne Dakote, Kejt Šo, navodi da je retko mislila na nacionalnu bezbednost pre teroristièkih napada, ali sada smatra da je to pitanje važno koliko i stanje ekonomije:
” Bezbednost i ekonomija. To su dva pitanja o kojima najviše brinem. U ovom trenutku, ne znam koje mi je važnije. “
Neki analitièari tvrde da su nacionalna i privredna bezbednost sada više povezane nego pre napada. Direktor Centra za reprezentativnu vladu u Institutu Kejto, u Vašingtonu, Džon Sempl, smatra da samo treba obratiti pažnju na nekoliko nedavno otkazanih letova za Sjedinjene Države, da bi se video uticaj koji i sama sumnja u teroristièku opasnost moèe da ima:
” Relativno mala teroristièka dela mogu da uzrokuju dosta ozbiljne ekonomske posledice. Tokom božiænih praznika, uverili smo se u moguæe efekte same opasnosti od teroristièkih napada. Otkazivanje letova svakako utièe na spremnost putnika da lete. ”
Kako bi još jedan teroristièki napad katastrofalnih razmera mogao da utièe na raspoloženje amerièkih biraèa? Sempl smatra da bi oseæaj ranjivosti - da ne pominjeno gnev, mogao da naraste do nevidjenih razmera, zasenjujuæi svakodnevne brige o radnim mestima, kamatnim stopama i u akcijama. Medjutim, on primeæuje da Amerikanci imaju tendenciju da se okupe oko predsednika u kriznim situacijama, i da bi eventualni napad, bar na kraæi rok, mogao da uèvrsti podršku predsedniku Bušu.