Nezavisna organizacija za zaštitu prirodne sredine, Worldwatch Institute, objavila je svoj godišnji izveštaj, 20. po redu, koji se ovog puta usredsreðuje na ozbiljne posledice sve veæe kupovine robe široke potrošnje i usluga u svetu. U pomenutom izveštaju se upozorava da je sadašnji nivo potrošnje neodrživ i štetan po prirodnu okolinu:
Prilikom predstavljanja godišnjeg izveštaja, predsednik organizacije Worldwatch Institute, Kristofer Flavin, citirao je istorièara Gerija Krosa:
“Više nego što su to uèinili kapitalizam ili demokratija, u ideološkim ratovima 20. stoleæa pobedjivao je potrošaèki duh”.
Program Ujedinjenih nacija za zaštitu prirodne sredine definiše potrošaèa kao pripadnika domaæinstva koje godišnje troši 7 hiljada dolara na kuæne potrebe. U kategoriju potrošaèa svrstava se milijardu ljudi u svetu. U poslednjih pedeset godina, na primer, utrostruèeno je konzumiranje vode, a upetostruèena upotreba goriva fosilnog porekla. Flavin je ukazao i na neke pozitivne trendove, kao što su smanjenje siromaštva, ali je istovremeno upozorio na negativne pojave poput gojaznosti, prekomernog ulova ribe, opadajuæi nivo podzemnih i drugih voda i povišenje nivoa morskih površina. Direktor istraživaèkog odeljenja Worldwatch Institute-a, Geri Gardner, istièe da resurse najviše troše industrijske razvijene zemlje, ukljuèujuæi Sjedinjene Države, Kanadu, zemlje Zapadne Evrope, Australiju i Novi Zeland. U ovogodišnjem izveštaju Worldwatch Instituta, zakljuèeno je da se u tom delu sveta stopa potrošnje i dalje poveæava.
“Ona raste u zemljama u kojima su osnovne potrebe odavno zadovoljene, u kojima su životni uslovi veæ decenijama raznoliki i na visokom nivou.”
S druge strane, kaže on, potrošnja u zemljama subsaharske Afrike realno opada. Istovremeno, Kina ima 240 miliona potrošaèa, približno koliko i Sjedinjene Države. U Indiji i Japanu živi 120 miliona potrošaèa. No, to ne znaèi da se u svim tim zemljama resursi troše na isti naèin:
“Ne tvrdimo da se u Kini i Indiji jednako troši kao u Japanu i Sjedinjenim Državama. Ali, s druge strane treba podsetiti da u Kini i Indiji potencijalno može da dodje do veæe ekspanzije potrošakog sloja nego u Americi ili Japanu. U Kini se za sada svega 19 odsto stanovništva ubraja u potrošaèe, a u Indiji 12 odsto. Ali njihov broj se naglo poveæava”.
U izveštaju Worldwatch Institute-a se navodi da negativne posledice potrošnje po prirodnu sredinu ne mogu da se zanemaruju veèno. Istraživaèi apeluju na vlade širom sveta da podstišèu svest o problemima potrošnje tako što æe uticati na kompanije da poštuju ekološke standarde, kao i podsticanjem alternativa, kao što je razvijanje ekološki adekvatnijeg javnog saobraæaja.