Ruski predsednik Vladimir Putin je prilikom otvaranja prvog zasedanja novoizabrane Državne dume predoèio deputatima da æe iduæe godine imati pune ruke posla. Predsednik Putin se obratio deputatima koji ga gotovo jednoglasno podržavaju.
Novoizabrani deputati Državne dume okupili su se na prvom zasedanju samo tri nedelje posle parlamentarnih izbora na kojima su ubedljivo pobedile provladine stranke. Predsednik Putin je ukazao deputatima u svom kratkom govoru da moraju dati prioritet poboljšanju životnog standarda. Putin se usredsredio na pitanja obrazovanja i zdravstvene nege kojima se - po njegovim reèima - mora priæi iduæe godine. Zatim je deputatima predoèio da se njihova šira odgovornost sastoji u izgradnji demokratije koja se pomalja u Rusiji.
Predsednik Putin je ukazao da se demokratija ne završava izbornim procesom i da je glavna uloga parlamenta da razvija demokratske institucije. Prema njegovim reèima, sam parlament bi trebalo da služi kao model demokratije. Putin je govorio pred veæinom preobraæenim slušaocima. Skoro dve treæine novih deputata su èlanovi Ujedinjene Rusije, stranke koja je osnovana kao orudje podrške Putinu. Samo mali broj deputata je iz opozicionih stranaka, ukljuèujuæi komuniste, koji su izgubili polovinu podrške na izborima 7. ovog meseca. Dve male liberalne stranke su teško poražene na izborima koji - prema nekim zapadnim posmatraæima - nisu bili bez mane. OEBS je okarakterisao te izbore kao slobodne, ali ne i pravedne. Izborni posmatraèi su naveli da je Kremlj dominirao medijima i koristio administrativna sredstva kao faktore koji su uticali na ishod izbora. U svakom sluèaju, iaspitivanja ruskog javnog mnjenja pokazuju da Putin uživa podršku oko osamdeset odsto biraèa jer ga milioni obiènih Rusa vide kao èoveka od akcije koji predvodi postojani privredni rast od kako je preuzeo kormilo zemlje pre èetiri godine. Putinova popularnost je toliko velika da je njegova pobeda gotovo sigurna na predsednièkim izborima u martu iduæe godine. Putin æe se kandidovati za reizbor praktièno bez suparnika, jer su se vodeæi kandidati glavnih stranaka nedavno povukli iz izborne trke. Šef Komunistièke partije Genadij Zjuganov, koji je dva puta zauzeo drugo mesto na predsednièkim izborima, saopštio je na partijskom sastanku prošle subote da se neæe kandidovati. Komunisti su izabrali umesto Zjuganova malo poznatog kandidataa posle višeèasovne debate o tome da li bi uopšte trebalo ikoga da kandiduju. Zjuganov se povukao iz izborne trke ubrzo nakon što je isto uèinio i ultranacionalistièki vodja Vladimir Žirinovski. Vodeæi kandidat liberala Grigorij Javlinski saopštio je da bojkotuje predstojeæe predsednièke izbore, jer nema smisla da se kandiduje kada mu se onemoguæuje da obznani svoju poruku putem medija.