Dok milioni ljudi širom sveta mirno proslavljaju katolièki Božiæ, za astronome i druge nauènike ovo je veoma uzbudljiv dan. Prva evropska istraživaèka sonda, nazvana Bigl dva, rano jutros trebalo je da se spusti na površinu Marsa. Instrumenti na njoj trebalo bi da nam odgovore na kljuèno pitanje: da li je na Marsu ikada bilo života. U ovom trenutku, sonda šalje prve signale kontrolorima na zemlji o tome u kakvom je stanju. Za razliku od dve amerièke sonde koje æe se spustiti u januaru, sonda Bigl dva nije pokretna i sva ispitivanja vršiæe na mestu na kome se spustila, tragajuæi za svim oblicima ugljenika - osnovnog sastojka živih æelija. Specijalnom bušilicom Bigl dva moæi æe da uzima uzorke tla i ispod površine do dubine od metar i po. Njegova robotska ruka, sa pet stepeni slobode, može da domaši oko 70 santimetara daleko, a može i da se uspravi ravno uvis radi snimanja panorame okolnog podruèja. Jedan od krupnijih zadataka biæe uzimanje uzoraka tla ispod nekog obližnjeg kamena ili stene, koji se možda nisu pomerili veæ eonima, jer bi se tu možda mogao naæi materijal nanet bujicom. Ako sve bude u redu, sonda Bigl dva æe uskoro poèeti da nam šalje vrlo uzbudljive podatke, a njen vek trajanja se procenjuje na najmanje šest zemaljskih meseci.