Osoblje Ujedinjenih nacija oseæa pritisak. U poslednjih nekoliko meseci, blizu dvadesetoro sluzzbenika izgubilo je život radeæi svoj posao. Osoblje UN povuèeno je iz Bagdada i još uvek nije vraæeno, posle bombaškog napada na sedište te organizacije u kojem je poginuo jedan od vodeæih ljudi UN –a, Specijalni izaslanik za Irak, Serdjo Vieira de Melo. Prošlog meseca, jedna mlada Francuskinja koja je radila za Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice u Avganistanu pogodjena je dok je putovala u jasno obeleženom vozilu. Podsekretar, general Jan Egeland izjavio je na nedavnom sastanku posveæenom zaštiti civila u oružanim sukobima, da je vreme kada su radnici UN mogli da rade bez straha, prošlo.
«Svedoci smo proteklih meseci neèega što mogu da opišem samo kao egzekuciju humanitaraca iz svih sfera, Ujedinjenih nacija, Crvenog krsta i Crvenog polumeseca i nevladinih organizacija. Ti smissljeni napadi na humanitarne radnike dramatièno smanjuju pristup civilima u ratnim zonama i humanitarci zahtevaju da im se obezbedi podrška».
Dan posle govora Egelanda održan je sastanak o bezbednosti osoblja. U svetlu promena tokom poslednjih godina, sesija je nazvana «Posle Bagdada: radnici UN pod vatrom». Jedan od uèesnika bio je Salim Lone, bivši portparol UN u Iraku i jedan od preživelih bombaškog napada u Bagdadu. Lone je rekao da prilikom prikupljanja podataka o sigurnosnim potrebama treba uzeti u obzir i razloge zašto ljudi na mestima kao što su Irak i Avganistan smatraju da su humanitarci isto što i vojnici.
«Veoma je važno da razumemo šta se dogodilo u svetu što je ljude uèinilo toliko fanatiènim da smatraju neprijateljem ljude koji se u stvari trude da im pomognu».
Lone je rekao da je od prvog dana svog boravka u Iraku bio zaprepašten stepenom netrpeljivosti obiènih gradjana u odnosu na Ujedinjene nacije. On je upozorio da je veoma važno da humanitarne organizacije u ratnim regionima preduzmu sve napore kako bi ubedili lokalno stanovništvo da oni ne rade u interesu velikih sila. Posle Loneovog izlaganja, jedan èovek iz publike izrazio je zabrinutost zbog, kako je rekao, “humanitarenja koje mnogo više lièi na zapadnu kampanju protiv islama.” Drugi uèesnik u raspravi, Stiven Džonson iz Kancelarije UN za humanitarna pitanja, kaže da bezbednosna situacija predstavlja složen izazov u zaštiti humanitarnih radnika.
«Mi ne želimo da budemo tvrdjava zvana Ujedinjene nacije, ali isto tako ne želimo budemo nemarni. Želimo da se uspostavi balans».
Upravo taj balans æe biti tema mnogih rasprava u narednim mesecima. Èlanovi radne grupe, koju je imenovao Generalni sekretar UN Kofi Anan, treba da istraže ko je kriv zbog bezbednosnih propusta u Bagdadu, kako bi on to izneo u izveštaju sredinom januara. Oèekuje se da æe taj izveštaj da inicira kompletno preispitivanje èitavog sistema bezbednosti Ujedinjenih Nacija.