Aviona braæe Rajt, nazvan jednostavno ”flajer,“ u prevodu ”letaè,“ bio je napravljen od drveta, platna i zategnutih žica. Primitivni benzinski motor je uz pomoæ zupèanika i lanaca pozajmljenih od bicikla, okretao dve drvene elise. Motor je bio postavljen levo od uzdužne ose letelice, dok je pilot ležao potrbuške na donjem krilu i istovremeno predstavljao kontrateg motoru da bi se održala ravnoteža.
Snaga motora nije bila dovoljna za uzletanje, pa se ”flajer“ delimièno oslanjao na uticaj èeonog vetra koji je davao dodatni uzgon.
Prvi, istorijski let trajao je 12 sekundi, a letelica je preletela 37 metara. Kasnije istoga dana održala se u vazduhu 59 sekundi, preletevši 260 metara. Uspeh je postignut zahvaljujuæi konstrukcionim rešenjima koja su omoguæila braæi Rajt da kontrolišu avion u letu. Do njih su došli posle višegodišnjih eksperimenata sa vazdušnim jedrilicama. Malo ribarsko mesto Kiti hok, u Severnoj Karolini, izabrano je zbog stalnog vetra, mekog pešèanog tla i otvorenog prostora bez prepreka.
17. decembra 1903. ”flajer“ je poleteo èetiri puta, a pri èetvrtom pokušaju je ozbiljno ošteæen. Medjutim, braæa Rajt su bila zadovoljna. Njihov koncept leta uz pomoæ motora pokazao se kao ispravnim, a iz èetiri pokušaja stekli su dovoljno uvida u dodatne probleme koje treba rešiti. ”Flajer“ je napušten, a braæa su se vratila u svoju radionicu u Dejtonu, u Ohaju, iz koje su uskoro izašli novi, poboljšani modeli.
Orvil i Vilbur Rajt nisu bili jedini eksperimentatori koji su pokušavali da lete uz pomoæ motora, ali su ostali zabeleženi u istoriji kao prvi kojima je to pošlo za rukom. Svega pedesetak godina kasnije, 1948. godine, amerièki pilot Èarls Jeger, probio je zvuèni zid. Orvil Rajt je poživeo dovoljno dugo da bude svedok tog dogadjaja.