U poslednjih mesec dana u svemirskim istraživanjima bilo je nekoliko interesantnih momenata. Saradnik Glasa Amerike Pol Tompson osvrnuo se na neke od njih.
U poslednjih mesec dana, prvi kineski astronaut Jang Livei, obleteo je bezbedno zemlju i spustio se uz pomoæ padobrana u pustinju Gobi, u Mongoliji. Njegov let trajao je 21 sat. Kina je sada treæa zemlja, pored Sjedinjenih Država i Rusije, koja je poslala ljudsku posadu u svemir. Kineska kapsula nazvana Šenžu 5 lansirana je uz pomoæ rakete tipa Dugi marš 2F, iz svemirskog centra Ðuikvan, 1600 kilometara zapadno od pekinga. Posle 14 krugova oko zemlje kapsula je poèela da usporava let i da se vraæa u zemljinu atmosferu. Prvi kineski astronaut bio je 38-godišnji vojni pilot Jang Livei, izabran medju više od hiljadu kandidata, od kojih je samo 14 odabrano za astronautsku obuku.
U medjuvremenu, dve amerièke svemirske sonde, Vojadžer jedan i Vojadžer dva, lansirane pre 26 godina, dospele su do granice našeg solarnog sistema. Smatra se da su to prvi ljudskom rukom sagradjeni objekti koji su dospeli do ivice domašaja našeg sunca. Nauènici veruju da letelice sada ulaze u oblast zvanu terminacioni šok, u kome se jonizovane èestice koje su krenula se sunca, sudaraju sa gasom i prašinom koji ispunjavaju medjuzvezdani prostor. Ako izvori energije na Vojadžeru jedan i dva budu nastavili da funkcionišu, letelice bi mogle da šalju signale na zemlju sve do 2020. godine. Do tada, od njih se oèekuju još mnogi podaci znaèajni za nauku.
25. decembra, u orbitu oko marsa trebalo bi da udje sonda Evropske svemirske agencije nazvana Mars ekspres. Nešto kasnije od nje æe se odvojiti modul zvani Bigl, radi spuštanja na površinu crvene planete. Sredinom decembra u orbitu oko marsa trebalo bi da udje i japanska sonda Nozomi, a u januaru stižu dve amerièke sonde - Spirit i Opportunity. U razmaku od dve nedelje, dva robotska modula spustiæe se na mars u potrazi za tragovima vode, minerala i gvoždja. Sonde su opremljene mehanizmima za kretanje, bušenje tla i uzimanje uzoraka, kao i sa automatskim laboratorijama za analizu uzoraka. Ako sve bude u redu, nauènici amerièke svemirske agencije NASA oèekuju obilje kvalitetnih snimaka i nauènih podataka o Marsu, koji bi možda mogli da nam odgovore na pitanje da li je na nama najsliènijoj planeti ikada bilo života.