Glavni cilj SAD prema balkanskom regionu u skladu je sa principom koji od vajkada Vašington deli sa svojim evropskim saveznicima: ostvarenje slobodne, celovite, mirne Evrope. Ali, Evrope u koju neosporno spadaju i zemlje Balkana. Obilaskom nekoliko balkanskih prestolnica u okviru ove intenzivne turneje, podsekretar Mark Grosman ukazuje na spoznaju u Vašingtonu da neki balkanski problemi ne mogu da se rešavaju izolovano jedni od drugih.
Sada je trenutak da se razmotre naèini za ubrzanje evroatlantske integracije Balkana kako bi se, reèima predsednka Buša, približio trenutak povlaèenja amerièkih snaga iz regiona koji æe postati region stabilnih, miroljubivih i multietnièkih demokratija. Medjutim, kako ukazuje naš izvor u Stejt departmentu, priželjkivanje roka za povlaèenje amerièkih snaga ne znaèi i udaljavanje Amerike sa Balkana veæ vraæanje Balkana u krilo Evrope. Saradnjom sa vladama regiona Vašington želi da pomogne tim zemljama da ostvare reforme neophodne za stupanje u Partnersvo za mir.
Izvor u Stejt departmenutu napominje da je napredak u tom pravcu ostvaren ali da još uvek dosta toga preostaje da se obavi. Vašington želi da pokaže vladama balkanskog regiona da u Americi imaju partnera koji æe im pomoæi da udju u NATO i Evropsku uniju. Uspostavljanje normalnih trgovinskih odnosa sa Beogradom -- koje konaèno ostvareno stavljanjem potpisa državnog sekretara Kolina Pauela na relevantan dokument, ali i uz svesdrnu podršku amerièkog Kongresa -- jedna je od indikacija nove politike Vašingtona prema SCG. Podsekretar Grosman æe takodje obrazožiti druge vidove pomoæi koju je Vašington voljan da pruži Beogradu za pristupanje Partnerstvu za mir, a u skladu sa dogovorom postignutim sa premijerom Srbije Zoranon Živkoviæem tokom njegovog boravka u SAD u julu.
Medjutim, prema izvoru u Stejt departmentu, ukoliko Ratko Mladiæ ne bude uhapšen i izruèen u Hag, SCG neæe moæi da pristupi Partnerstvu za mir uprkos nizu pozitivnih koraka koje je Beograd do sada veæ preduzeo i koje Vašington veoma ceni. Isto tako, hvatanje i transfer Radovana Karadžiæa jedan od glavnih uslova na kojem Vašington insistira vizavi Bosne i Hercegovine. Vašington podržava uspostavljanje domaæih sudova koji æe, shodno rezoluciji Saveta bezbednosti, suditi haškim optuženicima za ratne zloèine. Medjutim, proces za uspostavljanje takvih sudova još uvek nije dovršen, i Haški tribunal, a ne Vašington, odluèivaæe o tome koji optuženici mogu raèunati na sudjenje pred domaæim sudovima.
Što se tièe zategnute politièke situacije na domaæem planu u SCG, izvor u Stejt departmenut je naglasio da Vašington podržava sve demokratske procese i put ka reformi, uz nadu da æe na èelu SCG, bez obzira ne dnevnopolitièka zbivanja, ostati lideri koji streme rapidnoj integraciji zemlje u Evropu.
Izgradnja demokratskog, multietnièkog Kosova koje ima dobre odnose sa svojim susedima i koje nije pribežište za teroriste i trgovce drogama i belim robljem još uvek je nedovršen zadatak, uprkos napretku ostvarenom pod okriljem UNMIK-a i održavanjem izbora. Podsekretar Grosman želi da da nov podsticaj principu ”standardi pre statusa.“ Medjutim, postavlja se pitanje kako da se ta taj princip suštinski realizuje na terenu: kako da se definišu relevantni, ostvarivi ciljevi i da se ljudima pomogne da ih sprovedu u delo.
Na osnovu saradnje sa saveznicima u medjunarodnoj zajednici, Evropskoj uniji, liderima u Beogradu i Prištini, kao i sa misijom UN-a na Kosovu, sastavljen je konkretan radni plan koji æe UN objaviti u Prištini. Plan æe sadržati jasne rokove za kontinuiranu procenu napretka koja æe se vršiti na jasan, transparentan naèin i koja æe do sredine 2005. godine, ili možda i ranije, omoguæiti sveobuhvatni zakljuèak o ostvarenom progresu. Ukoliko progres u domenu standarda bude zadovoljavajuæi, uslediæe preporuka Savetu bezbednosti u cilju zapoèinjanja procesa koji æe dovesti do rešenja buduæeg statusa Kosova.
U tom procesu, i u saradnji sa Evropskom unijom i UN-om, Vašington smatra da æe imati važnu ali ne i vodeæu ulogu, kaže izvor i Državnom sekretarijatu. SAD želi da taj proces nadahne novom energijom, ali ne i da u njemu samostalno odluèuje. Isti izvor je odbio da nagadja o konaènom statusu Kosova rekavši da æe, bez ikakvih prejudicija, na stolu biti sve opcije koje udovoljavaju odredjenim standardima demokratije i tolerancije. Prema oceni našeg izvoru u Stejt departmentu, rešenje kosovskog pitanja je presudan deo slagalice za napredak Balkana kao celine. Dvehiljade i peta godina nije rok za ”izlaznu strategiju“ Amerike sa Balkana tvrdi naš izvor, veæ samo rok za utvrdjivanje èinjeniènog stanja.