Profesora Lempija smo – izmeju ostalog upitali - da li bi i na koji naèin najnovije optužnice protiv najviših oficira vojske Srbije i Crne Gore i generala srpske policije, mogle dovesti u pitanje uèešæe vojnika iz Srbije i Crne Gore u medjunarodnoj mirovnoj misiji u Avganistanu:
“Vrlo je važno istaæi da je rijeè o dva odvojena procesa. Ukoliko neko i smatra da bi trebalo da postoji neka opšta ili strateška veza, ona ne postoji. Karla Del Ponte i Haški tribunal rade svoj posao koji je mandatom ujedinjenih nacija vremenski limitiran i mora da bude brzo obavljen. Na drugoj strani, problem administracije Sjedinjenih država, koja se u Iraku suoèila sa mnogo više problema nego što je oèekivala, daje izglede zemljama èlanicama NATO-a, programa Partnerstvo za mir i zemljama kandidatima za èlanstvo u tim asocijacijama da uèestvuju u mirovnim misijama. Na taj naèin te zemlje æe brže prokrèiti svoj put u NATO, a što se tièe Srbije i Crne Gore, uspješno uèešæe u programu Partnerstvo za mir, moglo bi da ubrza i èlanstvo zemlje u Evropskoj uniji. U tom smislu bih podsjetio da veliki poljski vojni kontingent i jedan broj bugarskih vojnika koji uèestvuju u mirovnim misijama nisu imali nikakve gubitke.“
Tokom predavanja, Lempi govorio je o primjeni lekcija nauèenih u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, na Bliskom i Dalekom istoku – konkretno u Iraku i Avganistanu. Profesor Lempi se nedavno vratio iz Sarajeva gdje je razgovarao sa lokalnim i medjunarodnim zvaniènicima – izmedju ostalih i sa ambasadorm Sjedinjenih država u Sarajevu Klifordom Bondom, koji je nekoliko sedmica proveo kao savjetnik u timu amerièkog civilnog administratora u Iraku Pola Bremera. Uporedjujuæi amerièki angažman na Balkanu, gdje Vašington servisira svega 15 odsto ljudstva i sredstava za osiguranje bezbjednosti i medjunarodne projekte obnove, Lempi zakljuèuje da je bosanskohercegovaèka ili kosovska pouka za amerièki angažman u Iraku vrlo jednostavna:
“Efikasnost medjunarodnih partnera na terenu uslovljena je zajednièkim djelovanjem». Partnerstvo Vašingtona sa Evropskom Unijom, Rusijom i drugim važnim medjunarodnim subjektima i podjela posla i odgovornosti – kao što je to sluèaj u misijama na Balkanu - kazao je Lempi – doprinijela bi, ne samo poboljšanju prilika u Iraku, veæ bi osnažila na neki naèin narušene odnose saveznika u Zapadnom vojnom savezu.“
Govoreæi o aktuelnoj situaciji u Bosni i Hercegovini, Lempi je kazao da je ostvaren ogroman napredak od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
“Obnovljen je znaèajan dio infrastrukture, intenziviran je povratak izbjeglih i raseljenih, a strane investicije su samo tokom protekle godine udvostruèene. Medjutim, korupcija i organizovani kriminal, netransparentna privatizacija i spora reforma nekih državnih službi poput carinske i dalje usporavaju Bosnu i Hercegovinu na putu ka Evropskoj Uniji“.
Èinjenica da je u toku proces izrade fizibiliti studije za pristupanje BiH Evropskoj uniji i da je formiranje zajednièke vojske objedinilo vlasti u oba entiteta u nastojanju da zemlja bude primljena u Partnerstvo za mir – donekle umanjuju greške iz prvog perioda medjunarodne uprave kada je na uštrb izgradnje institucija organizovano više izbornih ciklusa u kratkom periodu, što je – kako smatra Lempi – onemoguæilo umjerenije politièke lidere da uzmu veæeg udjela u kreiranju državne politike.“
S druge strane, na Kosovu su izbori održani u povoljnije vrijeme, ali je situacija daleko lošija u poredjenju sa prilikama u Bosni. O konaènom statusu Kosova – bi po mišljenju Lempija koji podržava stav Stejt Dipartmenta – trebalo odluèivati tek nakon ispunjenja demokratskih standarda na kojima insistira administarcija UN. Lempi je takodje ocijenio da bi zarad uspjeha medjunarodnih misija na Kosovu i u Bosni trebalo zadržati jedan broj amerièkih vojnika na obje lokacije, jer to – kako je rekao – uz prisustvo drugih medjunarodnih subjekata, garantuje veæu i efikasnijku predanost lokalnih vlasti demokratskim i ekonomskim reformama.
“Dobro je, kaže amerièki istorièar, to što je medjunarodna zajednica shvatila da izlazna strategija za vojne trupe sa Balkana, mora da postane strategija tranzicije, da predaja vlasti lokalnim liderima mora da bude postepena i da može da garantuje da æe novoformirane institucije imati kapacitet da zemlju uspješno odvedu do magneta kakav je na Balkanu, Evropska Unija.“
Profesora Dona Lempija pitali smo i o izgledima da vojnici iz Srbije i Crne Gore, budu angažovani u mirovnim misijama u susjedstvu – na Kosovu ili u Bosni i Hercegovini:
“Ne mislim da je to izgledan proces. Ne mislim dakle da za to postoje izgledi, jer uèesnici u konfliktu jednostavno se ne pozivaju da budu dio medjunarodne mirovne misije u tom podruèju. Istovremeno smatram da amerièko vojno prisustvo na Kosovu i u Bosni, èak i u umanjenom obimu – i takodje istrajnost amerièke politike prema regionu predstavljaju na neki naèin garanciju demokratskog procesa. U tom smislu je, recimo, pomoænik državnog sekretara Dženet Boug nedavno upozorila obje strane na Kosovu - i Srbe i Albance, da od kvaliteta lokalne samouprave i dostizanja demokratskih standarda, koji su vrlo visoki, zavisi kada æe se moæi govoriti ili o nezavisnosti ili, recimo, o podjeli Kosova. U tom smislu postoje i standardi koje Srbija mora da dostigne i to nije nimalo lako, imajuæi vidu da je rijeè o post-Miloševiæevoj Srbiji. Stoga i premijeru Živkoviæu želim sve najbolje na putu reintegracije Srbije u Evropu, jer to je jedini put koji æe garantovati bolji život buduæim generacijama.“