28. oktobra 1793. amerièki pronalazaè Eli Vitni podneo je molbu za patentiranje svog pronalaska - mašine za pravljenje pamuka - taènije mašine za odstranjivanje semena iz biljke pamuèike. Njegova mašina mogla je da obradi 50 puta više pamuka dnevno nego što je to mogla ljudska ruka. Ruèno èišæenje pamuka bilo je veoma skupo, tako da su farmeri poèeli da traže druge biljke koje bi bile isplativije za uzgajanje. Meðutim, Vitnijeva mašina bila je veliki podsticaj ekonnomiji juga, a može se reæi da je doprinela i opstanku ropstva, buduæi da su za rad na maèinama angažovani najèešæe robovi. Poèetkom XIX veka, Kralj Pamuk, kako su ga neki zvali, postao je vodeæa sirovina država na jugu Amerike, dok je prodaja u Evropi procvetala. Kraljevstvo pamuka, tada se prostiralo od obale Južne Karoline do reke Misisipi.