El Greko je rodjen u Grèkoj, na ostrvu Kritu, gde se obuèavao za slikara ikona. Decenija studija i slikanja u renesansnoj Italiji transformisala je njegov stil i tehniku. Medjutim, u Toledu, u Španiji, gde se nastanio 1577. godine, ovaj umetnik, koji se proslavio pod imenom El Greko (GRK), napravio je svoje najveæe radove koji su kasnije vršili uticaj na umetnike dvadesetog veka od Pabla Pikasa do Džeksona Poloka. U Toledu je pronašao publiku za stil koji èini njegov rad momentalno prepoznatnljivim - izdužene, gotovo apstraktne figure, talasaste forme i blistave boje. Filip de Montebelo, direktor Metropoliten Muzeja kaže da El Grekov kolorit i modernizam privlaèe savremenu publiku.
“Mislim da su to neposrednost njegovog izraza i izražajnost koji apsolutno diraju srce i oko. Savremenom oku on je veoma moderan. To je duhovna koncepcija i ljudi su èini mi se odmah zadivljeni ovom umetnošæu. Brilijantnošæu boje, svežinom i modernizmom”.
El Greko je dugo bio smatran majstorom zapadne umetnosti. Medjutim, mali broj prethodnih izložbi je ovako detaljno prikazao razvoj njegove umetnièke evolucije jer su tek 1983. godine umetnièki restoratori otkrili rane radove iz Grèke, koje je potpisivao svojim punim imenom Domenikus Teotokopulos. Izložba u Metropolitenu poèinje ikonama inspirisanim Vizantijom, koje su nastale u Grèkoj, i koje istorièari umetnosti sada odluèno pripisuju El Greku. U kasnijim vekovima, El Grekovi radovi su izgubili naklonost kritièara koji su smatrali njegove turbulentne pejsaže i mistiène verske scene ekstravagantnim i “deliriènim“. Neki su èak smatrali duhovnost i ”druge zemaljske stvari“ zbunjujuæim. Medjutim, njegovi portreti su uvek bili cenjeni, služeæi kao inspiracija, medju ostalima i Velaskezu. Neki istorièari su smatrali El Grekovo platno ”Kardinal“ kamenom temeljcem evropskih portreta. Jedan umetnièki kritièar je to delo, povodom ove postavke u Metropolitenu, nazvao jednim od najveæih, ikada naslikanih, portreta. Izložbu je organizovao medjunarodni tim poznavalaca. Fokus je na kasnom, mistiènom periodu El Grekove karijere. Finalni rad na izložbi ”Duboka odanost pastira” je otelotvorenje ovog perioda - proporcije su iskrivljene, boje gotovo zaslepljujuæe svetle. El Greko je naslikao ovo plantno sa ciljem da dekoriše zid iznad mesta na kojem je želeo da bude sahranjen. Istorièari umetnosti se slažu da je tekuæa izložba u Metropolitenu možda najistanèanija, ikada sabrana, postavka radova El Grekovog opusa.