Trojica istraživaèa na polju kvantne fizike nagradjena su ovogodišnjom Nobelovom nagradom za fiziku zbog, kako je reèeno, velikog doprinosa teoriji super provodljivosti i superfluida. Iz Brisela izveštava evropski dopisnik Glasa Amerike, Rodžer Vilkison.
Nagradu æe podeliti Aleksej Abrikosov, državljanin i Rusije i Sjedinjenih Država, trenutno u Nacionalnoj laboratoriji Argon, u državi Ilinois, zatim Vitalij Ginzburg, bivši vodja teorijske grupe u Institutu za fiziku Lebedev, u Moskvi, i Britanac Entoni Leget, takodje sa amerièkim državljanstvom, koji predaje na Univerzitetu države Ilinois. Švedska Akademija nauka dodelila im je visoko priznanje zbog doprinosa teoriji superprovodljivosti i super fluida. U obrazloženju se objašnjava da se superprovodljivi materijal koristi, na primer, u magnetno-rezonantnim skenerima u medicini kao i u ubrzivaèima èestica, u laboratorijama za fiziku. Poznavanje superfluidnih teènosti, kaže se dalje, omoguæava nova saznanja o tome kako se materija ponaša u najnižem i najorganizovanijem stanju. 75-godišnji Aleksej Abrikosov nagradjen je za razvijanje teorije iz 1950-tih godina o odnosima izmedju superprovodljivosti i magnetizma. Polaznu taèku predstavljala je teorija koju je ranije formulisao takodje nagradjeni Vitalij Ginzburg, kome je sada 87. godina. Obe teorije, kaže švedska Akademija nauka, doprinele su razvoju materijala koji mogu da se dovedu u stanje superprovodljivosti pri ekstremno visokim temperaturama i u ekstremno jakom magnetnom polju. 65-godišnji Entoni Leget nagradjen je za formulisanje teorije koja objašnjava kako teèni helijum može da postane superfluidan. Trojica nauènika podeliæe novèanu nagradu od milion i 300 hiljada dolara. Švedska Akademija nauka æe sutra objaviti imena dobitnika Nobelove nagrade za hemiju i ekonomiju, dok æe u petak u Oslu, u Norveškoj, biti objavljeno ko je dobitnik prestižne Nobelove nagrade za mir.