Autor Stiven Kinzer u svojoj knjizi navodi da je iza puèa stajao gnev Britanaca zbog toga što je ubrzo nakon stupanja na vlast 1951. godine, Mosadek odluèio da izvrši nacionalizaciju iranske naftne industrije. Sve do tada naftna industrija Irana bila je pod kontrolom britanske kompanije Anglo-Irenijen ojl, jedne od najunosnijih izvora prihoda za Britaniju u inostranstvu u to vreme. Britanija je uvela ekonomsku blokadu Iranu, ali kako piše Kinzer, britanska vlada je oklevala da sama obori Mosadekovu vladu. Dobro obrazovani i dinamièni Mosadek bio je veoma popularan kod kuæe. London se stoga okrenuo za pomoæ Vašingtonu. Meðutim, tadašnji šef Bele kuæe, Heri Truman, je odbio britansku molbu, jer se CIA do tada nikada nije upustila u svrgavanje neke vlade. Truman je odluèio, kako je rekao, da Sjedinjene Države “neæe ulaziti u takve poslove”. No, Britanija je uspela da ubedi predsednika Dvajta Ajzenhauera, koji je nasledio Trumana 1952. godine, da bi Iran sa Mosadekom mogao potpasti pod uticaj Sovjetskog Saveza:
“Mora se, pošteno reèeno, imati u vidu tadašnji period i dogaðaji koji su se zbili u prethodnih nekoliko godina. Sovjetski Savez je uveo blokadu Berlina. Staljin je izvršio probu nuklearne bombe. Komunisti su pobedili u graðanskom ratu u Kini. Istoènoevropske zemlje su pale pod komunistièku kontrolu”.
Sjedinjene Države su oèekivale da æe vraæanje šaha Reze Pahlavija na presto u Iranu postati bedem protiv komunizma koji je dosezao do iranskih granica na severu. Meðutim, obaranje Mosadeka dovelo je do neoèekivanog razvoja dogaðaja. 25-godišnja šahova vladavina postajala je sve više diktatura, protiv koje je krajem 70-tih povedena takozvana islamska revolucija. U tim burnim previranjima na vlast je došla grupa fanatièno anti-zapadnih verskih lidera, koji su se okrenuli preduzimanju teroristièkih akcija protiv amerièkih i zapadnih interesa. Pomenuta grupa inspirisala je verski radikalizam i u drugim muslimanskim zemljama, ukljuèujuæi i susedni Avganistan, kaže Stiven Kinzer. Dok je istraživao materijal za knjigu “Svi šahovi ljudi”. Kinzer je posmatrao dogaðaje iz amerièke perspektive i njihov uticaj na amerièko-iranske odnose i amerièku ulogu u svetu. Meðutim sada, kaže autor knjige, te dogaðaje posmatra iz ugla samih Iranaca:
“Ti dogaðaji za njih imaju veoma emotivan naboj. Ostavimo po strani hiljade Iranaca koji su muèeni i ubijani i pod šahovim i pod islamskim režimom. Osvrnimo se na obiène ljude, generacije èiji je život protekao u frustraciji. Dobio sam e-mail od jedne žene koja mi je napisala “bila sam u suzama dok sam èitala knjigu, jer me je podsetila na sve što smo izgubili i što smo mogli da postignemo”.
Mohamed Mosadek je uhapšen 19. avgusta 1953. godine. Bio je osuðen na tri godine zatvora. Nakon puštanja na slobodu držan je u kuænom pritvoru do svoje smrti 1967. godine.