Predsednik Buš æe pokušati da dobije veæu podršku za amerièke operacije u Iraku kada se sledeæe nedelje bude obratio Generalnoj skupštini UN. Predsednik Buš je razgovarao o situaciji sa Irakom i tokom današnjeg susreta sa jordanskim kraljem Abdulom u predsednièkom odmaralištu Kemp Dejvid, u blizini Vašingtona. Izveštava novinar Glasa Amerike, Skot Sterns.
Predsednbik Buš želi da UN usvoje novu rezoluciju o Iraku, kojom bi se veæi broj zemalja podstakao da uzme uèešæa u mirovnim operacijama i obnovi te zemlje. Posle susreta sa jordanskim kraljem Abdulom, amerièki predsednik je rekao da želi da uveri skeptiène evropske lidere da bi slobodni Irak bio koristan i van bliskoistoènog regiona.
“Jedan od argumenata koji želim da iznesem, i nastaviæu to da èinim, je da miran i bezbedan Irak nije samo u interesu njegovog neposrednog susedstva - svakako je u interesu Jordana da susedna zemlja bude miroljubiva i prosperitetna, ali je to i u interesu Evrope“.
Predsednik Buš je rekao da nova rezolucija mora da predvidi transfer suvereniteta slobodno izabranoj iraèkoj vladi posle usvajanja novog iraèkog ustava. To bi zahtevalo duži vremenski period i u suprotnosti je sa zahtevom Nemaèke i Francuske da privremena uprava u Iraku preda kontrolu Ujedinjenim nacijama u roku od mesec dana. Obraæanje predsednika Buša Generalnoj skupštini UN biæe prvo posle rata u Iraku pod vodjstvom SAD, koji je svetska organzacija odila da podrži. Bušova administarcija takodje želi da dobije veæu finansijsku podršku drugih zemalja za obnovu Iraka. Prihodi od prodaje iraèke nafte su daleko manji od oèekivanih i predsednik je zatražio od Kongresa dodatnih 87 miijardi dolara za operacije u Iraku i Avganistanu. Mada administracija ne želi da prepusti komandu nad vojnim operacijama u Iraku ima nagoveštaja da bi bila spremna da dopusti veæu politièku i ekonomsku ulogu èlanicama Saveta bezbednosti u zamenu za rezoluciju koja bi ispunila uslov nekih zemalja, poput Indije, Pakistana i Turske, za upuæivanje njihovih trupa u Irak. Predsednik Buš je, inaèe, u juèerašnjnoj izjavi demantovao da su postojali dokazi o direktnoj umešanosti režima Sadama Huseina u terporsitièke napade na SAD 11. septembra 2001. godine.
“Nismo imali dokaza da je Sadam Husein bio umešan u napade 11. septembra“.
Prema nedavnoj anketi lista Vašington Post, 69 odsto Amerikanaca i dalje smatra da je Sadam Husein bio povezan sa ovim napadima. Kritièari su optuživali administraciju da je manipulisala èinjenice kako bi stvorila itisak da je iraèki lider bio umešan u napade 11. septembra. Predsednik Buš je, medjutim, naveo da je iraèki lider imao veze sa teroristièkim grupama.