Dugogodišnji protivnik svrgnutog iraèkog predsednika Sadama Huseina, ajatola Mohamed Bakir Hakim vratio se samo pre tri meseca u Irak iz Irana posle dvadeset trogodišnjeg izgnanstva. Po svom trjumfalnom povratku u sveti šiitski grad Nadžaf, ajatola Hakim se politièki držao uglavnom po strani. No, Vrhovni savet za islamsku revoluciju u Iraku pod njegovim voðstvom angažovao se u procesu politièke tranzicije u Iraku. Ajatola Hakim je time izazvao nezadovoljstvo drugih šiitskih frakcija koje nastoje da budu glas veæinskih Šiita. Postao je takoðe meta lojalista stranke Baas Sadama Huseina koji se protive okupaciji Iraka. Ajatola Hakim je ubijen èetiri meseca posle ubistva drugog šiitskog verskog voðe u borbi za vlast meðu samim Šiitima. I-pre nedelju dana, izvšen je pokušaj ubistva ujaka ajatole Hakima, umerenog voðe Šiita. Bliskoistoèni analitièar Brukingsovog instituta u Vašingtonu Kenet Polak smatra da bi za bombaški napad u Nadžafu mogle biti osumnjièene razne frakcije, ukljuèujuæi pristalice Sadama Huseina, teroristi al-Kaide i suparnièke voðe Šiita koje bi mogle imati koristi od podsticanja nemira.
“Bakir Hakim je bio dugogodišnji neprijatelj Sadama, što je bio dovoljan razlog da ga ubiju Sadamove pristalice. Bakir Hakim je bio važna šiitska liènost , što je bilo više nego dovoljno da ga ubiju teroristi al-Kaide. Bakir Hakim je takoðe ispoljio spremnost da saraðuje u rekonstrukciji Iraka, iako se distancirao od Sjedinjenih Država. S obzirom na sve te razloge, još se ne može sa sigurnošæu reæi ko stoji iza njegovog unistva.“
Ta neizvesnost bi mogla-kako smatra Polak- podstaæi nasumièna nasilja , naroèito zbog toga što je napadnuto i ošteæeno šiitsko svetilište u svetom šiitskom gradu Nadžafu. Šef mirovnih operacija Amerièkog instituta za mir Daniel Server ukazuje da æe širenje gneva u šiitskoj zajednici da oteža napore okupacionih trupa da uspostave bezbednost u Iraku.
” Gnev šiitske zajednice æe poveæati pritisak na okupacione snage da uspopstave bezbednost u onim oblastima u kojima je mogu uspostaviti samo Iraèani. Naroèito u Nadžafu, koji je je sveti grad, što daje jasnu prednost Iraèanima u osiguranju bezbednosti. “
No, polititèki aktivista iraèkog porekla Lait Kuba smatra da nije u pitanju samo bezbednost. Kuba je voða Iraèke nacionalne grupe u Vašingtonu koja pokušava da pomogne u politièkoj tranziciji u Iraku.
“Amerika æe biti pod velikim pritiskom da osigura bezbednost u Iraku. No, problem je u tome što se bezbednost može poboljšati samo boljim planiranjem i boljim politièkim upravljanjem u Iraku. Slanje dodatnih vojnika i dolara neæe rešiti taj problem. Nema zamene dobrom planu tranzicije , a takav plan ne postoji.“
Amerièka vlada je svesna da je jaèanje bezbednosti neodložno, naroèito posle nedavnih napada na predstavništvo Ujedinjenih nacija i jordansku ambasadu u Bagradu koji su podstakli mnoge strane humanitarne misije da smanje svoje prisustvo. Amerièki administrator u Iraku Pol Bremer potvrdio je da æe amerièke trupe saraðivati sa iraèkom policijom u traganju za odgovornima za ubistvo ajatole Hakima i druge terorisitèke napade.