Raspad sistema iskljuèio je iz mreže nuklearne elektrane u državama Njujork i Ohajo, ostavivši mnoge gradjane Njujorka u podzemnoj železnici i po liftovima. Hiljade zaposlenih moralo je pešice da krene kuæama po nesnosnoj vruæini. Semafori po raskrsnicama u Njujorku, Klivlendu, Detroitu i drugim gradovima ugasili su se na samom poèetku poslepodnevnog saobraæajnog špica tako da su policajci morali da regulišu saobraæaj. I vazdušni saobraæaj je bio usporen, kada su vlasti zabranile sletanja na aerodromima u Njujorku i Klivlendu, ali i u kanadskim gradovima Otavi i Torontu. Nastojeæi da ublaži strah gradjana, gradonaèelnik Njujorka Majkl Blumberg je objasnio da je uzrok bila preoptereæenost sistema:
”Nema nikakvih dokaza da se radi o terorizmu. Iz nekog razloga došlo je do prekida struje u severnom delu države Njujork ili u južnoj Kanadi. To je izazvalo raspad sistema koji je zahvatio mrežu sve do Konektiketa na istoku, do Nju Džersija na jugu i do Ohaja na zapadu,“ rekao je Blumberg.
Novoosnovani Sekretarijat za unutrašnju bezbednost takodje je potvrdio da nije došlo do teroristièkog napada. Guverner države Njujork, Džordž Pataki, proglasio je vanredno stanje, ali je gradonaèelnik grada Njujorka, Majkl Blumberg rekao da je stanje u gradu mirno i da nisu zabeležene nikakve povrede. Ovo nije prvi raspad elektroenergetskog sistema na severoistoku Sjedinjenih Država. Sliènih je bilo 1965. 1977. i 1996. godine. Raspad od pre sedam godina bio je jedan od najtežih, koji je zahvatio devet država.