Predsednik Džordž Buš je naveo kao glavne razloge za rat protiv Iraka veze Sadama Huseina sa globalnom teroristièkom mrežom i njegovo nastojanje da se domogne oružja masovnog uništenja. Sadam Husein je svojevremeno napao dve susedne zemlje Iran i Kuvajt i podržao je ekstremiste protivne bliskoistoènom mirovnom procesu. Kako je predsednik Buš predoèio pre stupanja u rat protiv Iraka:
“ Jedna od najveæih opasnosti sa kojima je Amerika suoèena je teroristièka mreža uortaèena sa nekima od najgorih lidera koji proizvode najstrašnije oružje na svetu.“
Amerièki funkcioneri tvrde da je svrgavanje Sadama Huseina predstavljalo integralni deo antiterorisitrèke strategije. No, kritièari rata protiv Iraka su upozorili da bi taj rat mogao eda odvrati Sjedinjene Države od globalne antiteroristièke kampanje i misije da se stabilizuje Avgaistan i da iskoreni odgajanje ekstremista u toj zemlji. Po okonèanju rata u Iraku neki eksperti za terorizam upozorili su da æe muslimaski ekstremisti-poput onih u al-Kaidi-preuvelièati pogrešne amerièke korake u Iraku da bi širili svoju antiamerièku poruku i regrutovali pristalice. Medju tim ekspertima je i Daniel Bendžamin koji je pomogao u koordiisanju antiterorisitèke politike pod predsednikom Bilom Klintonom , dok je sada viši saradnik vašingtonskog Instituta za startegijske i medjunarodne studije.
“Išli smo na ruku našim neprijateljima. Dali smo al-Kaidi povod za njen argument, iako verujemo da smo pošli da oslobodimo Iraèane iz pozitivnih, saoseæanjnih i dobrostivih razloga. No, al-Kaida je prikazala tu intervenciju kao konaèan dokaz da Sjedinjene Države vode rat protiv islama. To je za Al-Kaidu moæno orudje za regrutovanje i prikupljanje novca , što ona prema pouzdanim podacima i èini.“
Pristalice strategije vlade predsednika Buša ukazuju da æe pomoæ Iraèanima da osnuju pluralistièko društvo koje štiti gradjanska i verska prava pokazati da ekstremne grupe greše i da æe takvo društvo biti model za ceo region. Bezbednosni ekspert vašingtonske Fondacije Heritage Džek Spenser upozorava da ne bi trebalo gubiti iz vida pretnju Sadama Huseina.
“ Važno je da se upamti da je Sadam Husein postojano koristio medjunarodni terorizam dok je bio na vlasti da bi postigao svoje spoljnopolitièke ciljeve. Nema sumnje da se terorizam globalizuje - da je Sadam Husein smatrao Sjedinjene Države glavnom preprekom svojim ciljevima i da je podržavao teorriste koji su takodje smatrali Sjedinjene Države svojim neprijateljem. Svrgavanje režima Sadama Huseina je bilo važno za pobedu u ratu protiv terorizma , povrh pitanja oružja masovnog uništenja koje je kritièno koliko i pitanje terorizma. “
Drugi naalitièari se slažu da je rat u Iraku jasna poruka da je amerièka vlada ozbiljo prišla borbi protiv terorizma. Prema mišljenju profesora bezbednosnih studija na Džordžtaunskom univerzitetu u Vašingtonu Daniela Bajmena:
“ Nema sumnje u tom regionu da su Sjedinjene Države voljne da dejstvuju i da æe dejstvovati, što znaèi mnogo. Postojani pritisak na Iran i Siriju veæ je urodio plodom. MIslim je dobro da se te zemlje sdmatraju odgovornim ne samo za napade na Sjedinjene Države nego i za zatvaraje teroristièkih logora i obustavu finansijske i logistièke pomoæi teroristima. “
Da bi to postigla, amerièka vlada se -kako ukazuje Bymen- oslanja na saradnju i deobu obaveštajnih informacija sa vladama sliènog gledišta. Bajmen, medjutim, smatra da su napori amerièke vlade da privoli druge zemlje da dele teret u Iraku oslabeli zbog njene odluke da se suèeli sa Sadamom Huseinom bez bez podrške Ujedijenih nacija i zbog zastale misije u Avganistanu. Mnogi saveznici su odibli apel amerièke vlade da pošalju više svojih trupa u Irak da bi pomogle u održavanju reda i mira. Usredsredjenje amerièke vlade po okonèanju rata u Iraku na bliskoistoèni mirovni proces pozdravljeno je od amerièkih saveznika kako na Bliskom istoku tako i u Evropi. Amerièki saveznici smatraju da je rešenje izralesko-palesitnskog konflikta bitno za obuzdavanje širenja antiamerièkog ekstremizma. No, analiitèari i diplomate su takodje zabrinuti da bi dug , težak prenos vlasti u Iraku mogao da iscrpi poliitèku energiju potrebnu da se izraelsko-palestinski mirovni razgovori drže u fokusu i na pravom putu.