Na prvom javnom pretresu u dva kongresna odbora, koji istražuju obaveštajne podatke o Iraku uoèi rata, postavljana su kljuèna pitanja bivšim direktorima Centralne obaveštajne agencije, CIJE i drugim obaveštajnim funkcionerima. Sa kakvim su izazovima suoèene obaveštajne agencije u dobavljanju i prenošenju taènih informacija? Kako predsednik i drugi funkcioneri donose najbolje moguæe odluke o onome šo predstavlja neposrednu pretnju? Kakve se lekcije mogu nauèiti iz kontroverze oko informacija koje su dovele do preventivne vojne akcije u Iraku? Po oceni predsedavajuæeg odbora, republikanca Portera Gosa -- informacije o navodnim pokušajima Iraka da kupi uranijum u Africi nisu bili važni za argumentaciju administracije o opasnosti od iraèkog oružja masovnog uništenja. Gos ne smatra da su procene o Iraku bile pogrešne, netaène, zastarele ili jednostrane. Meðutim, drugi èlanovi pomenutog odbora se ne slažu sa njim. Ana Ešu, demokrata iz Kalifornije, kaže da se na mnoga pitanja moraju pružiti odgovori:
“Amerièki narod sada dovodi u sumnju obaveštajne podatke koji su izneti sa takvim èvrstim uverenjem i koji su doveli do rata sa Irakom. Mnogo puta je bilo ponavljano da je Irak predstavljao neposrednu pretnju za našu zemlju, dok se danas postavlja pitanje gde je ta neposredna opasnost“?
Bivši direktori Centralne obaveštajne agencije Džejms Vulzi i Džon Dojè, kažu da istraga predratnih obaveštajnih podataka ne bi trebalo da bude fokusirana na bacanje krivice. Dojè, meðutim, kaže da bi ne nalaženje oružje masovnog uništenja u Iraku predstavljalo -- kako je rekao - “težak obaveštajni promašaj”.
”Oèigledna pogrešna procena o iraèkom oružju masovnog uništenja predstavlja veoma ozbiljan obaveštajni promašaj. Zbog težine koju takvi si imali u donošenju odluke da se preduzme vojna akcija ti su podaci morali biti pouzdani i taèni“.
Meðutim, bivši direktor Centralne obaveštajne agencije Vulzi smatra da ne bi trebalo da se na brzinu donose zakljuèci o tome da li su obaveštajni podaci u vezi Iraka bili lažni. Po njegovim reèima rat protiv terorizma nameæe drugaèiju procenu “neposrednosti“ pretnje bivšeg iraèkog režima:
“Diktatorski režim poput iraèkog koji ima veze sa teroristièkim grupama, odreðene veze sa Al Kaidom, sa grupom Abu Nidal i drugima, kao i programe za proizvodnju oružja masovnog uništenja opasan je -- èak i ako ne znamo gde se nalaze te zalihe, jer znamo da su proizvodili hemijsko i biološko oružje i da je postojala moguænost da to oružje prodaju recimo nekim teroristièkim grupama. To je za mene neposredna opasnost sa kojom moramo da se nosimo nakon 11 septembra“.
Glavna kritika kongresnih istražitelja je da je administracija Džordža Buša izostavila da te informacije nisu potpuno proverene, kada je u Kongresu iznela svoju argumentaciju za preduzimanje vojne akcije i time navela Amerikance na pogrešan zakljuèak o prirodi pretnje Iraka. Obavljeni pretres je bio prva i jedina javna sednica o pitanju obaveštajnih podataka o Iraku pred letnji prekid rada Kongresa. Obaveštajni odbor Predstavnièkog doma obeæao je još jedan javni pretres koji æe verovatno poèeti u septembru. Za sada nije poznato da li æe se pred tim odborom biti pozvani da svedoèe i funkcioneri administracije predsednika Buša kao, na primer, direktor Centralne obaveštajne agencije, Džordž Tenet.