M.D.: Premijer Srbije Zoran Živkoviæ sastao se juèe sa državnim sekretarom Kolinom Pauelom. Kakvu poruku je državni sekretar imao za delegaciju državne zajednice?
P.Dž.: Bio je to odlièan sastanak... Poruka državnog sekretara Pauela je poruka podrške. On im je odao priznanja za borbu protiv organizovanog kriminala, za reforme koje vlada preduzima i za posebno impresivne pomake u domenu odbrane. Razgovarano je o ekonomskim reformama i potencijalnim amerièkim investicijama u SCG -- o èitavom spektru bilateralnih pitanja.
M.D.: Juèe se premijer Živkoviæ sa delegacijom sastao i sa ambasadorom za pitanje ratnih zloèina Pjerom Rièardom Prosperom. Da li je delegacija nagovestila da æe se Ratko Mladiæ uskoro naæi u Hagu?
P.Dž.: To pitanje je vrlo otvoreno razmatrano na nekoliko juèerašnjih satanaka. Jednoglasni smo smo u želji da se to pitanje prevazidje kako bi SAD dale punu podršku koju žele da ponude i u domenu bilateralnih pitanja i u ostvarenju aspiracija SCG da se pridruži evroatlanskim institucijama. Impresionirani smo otvorenošæu premijera Živkoviæa i porukom da u njegovoj vladi nema protivljenja hapšenju i transferu Ratka Mladiæa u Hag.
M.D.: Premijer Živkoviæ je u intervjuu Glasu Amerike izjavio da se radi o èisto tehnièkom pitanju; i da æe Ratko Mladiæ, ako bude pronadjen na teritoriji SCG, biti uhapšen. Haški tribunal tvrdi da je Ratko Mladic u Srbiji. Kako Beograd može da dokaže da on nije tamo, ukoliko je to stvano sluèaj?
P.Dž.: I Vašington i Beograd shvataju da mnogo toga može da se ostvari zajednièkim snagama u pogledu tog pitanja. To je jasno istaknuto i na sastanku sa ambasadorom za ratne zloèine Prosperom, i sa državnim sekretarom. Što se procesa tièe, iæ iæemo korak po korak ka cilju kojem zajednièki težimo, a to je da nas pitanje Ratka Mladiæe više ne spreèava u bliskoj saradnji.
M.D.: Beograd šalje u Hag Srbe optužene za ratne zloèine; ali od Beograda se oèekuje da sklopi bilateralni sporazum sa SAD o izuzeæu amerièkih državljana iz nadležnosti Medjunarodnog kriviènog suda. Premijer Živkoviæ je rekao da oèekuje da Vašington pokaže razumevanje za tu dilemu.
P.Dž.: Mi shvatamo težinu politièke situacije vezane za ovo pitanje u SCG. Ali iz naše perspektive, radi se o pogrešnoj percepciji. Mi ne vidimo nikakvu nedoslednost izmedju snažne amerièke podrške Haškom tribunalu i jednako snažne, generalne podrške izvodjenju pred lice pravde svakog pojedinca odgovornog za ratne zloèine, ukljuèujuæi amerièke državljane. Što se tièe Medjunarodnog kriviènog suda, mi smo odluèili da se ne priklonimo tom specifiènom ugovoru; i takav stav je dozvoljen, kao što je èlanom 98 Rimskog sporazuma dozvoljeno i sklapanje reciproènog sporazuma kojim se omoguæava da svaka zemlja sama sudi svojim državljanima optuženim za ratne zloèine. Takav sporazum -- kakav smo veæ zakljuèili sa BiH, Makedonijom, Albanijom i Rumunijom -- želimo da sklopimo i sa SCG. Ne vidimo nedoslednost izmedju tog stava i saradnje sa Haškim tribunalom koji je privremeno telo ustanovljeno sa specifiènim mandatom.
M.D.: Medjutim, Evropska unija je protiv potpisivanja tog sporazuma. Beograd se nalazi u nezavidnom položaju: kako da udvolji Evropskoj uniji i SAD -- istovremeno?
P.Dž.: Mislim da se malo preteruje u pogledu reagovanja Evropske unije. Mada je EU jasno definisala svoj stav, ne uoèavamo da preduzima kaznene mere protiv zemalja koje su odluèile da potpišu sporazum o èlanu 98. Nekoliko zemalja regiona je to veæ uèinilo, i nije imalo nikakve reperkusije zbog toga. Odluka je na Beogradu; a mi imamo odredjene zakonske obaveze shodno kojima -- da bismo pružili vojnu pomoæ -- sporazum o èlanu 98 mora biti potpisan.
M.D.: Direktni razgovori izmedju Prištine i Beograda oèekuju se krajem avgusta ili poèektom septembra. Kako može Vašington pomoæi da se krene u taj dijalog, i na koji naèin može doprineti u traganju za dugoroènim rešenjem statusa Kosova?
P.Dž.: Velika je razlika izmedju zapoèinjanja dijaloga i traženja konaènog statusa. Direktni razgovori na relaciji Beograd-Priština o praktiènim pitanjima spadaju medju osam zacrtanih standarda koje je definisao specijalni izaslanik UN-a za Kosovo. Radi se o razgovorima koji se normalno odvijaju izmedju suseda i koji nemaju nikakve veze sa konaènim statusom Kosova. Naš stav je da je nužno najpre ostvariti standarde: u ovom trenutku nismo zainteresovani za pitanje statusa. SAD pozivaju lidere u Beogradu i Prištini da stupe u direktne razgovore o praktiènim pitanjima, u kontekstu pomenutih standarda; i vrlo smo zaodovljno što na obema stranama postoji za to spremnost. Nadamo se da æe novi specijalni izaslanik UN, èim bude potvrdjen, obaviti pripreme kako bi dijalog što pre poèeo.
VDrugim reèima, rezolucija 1244 ostaje na snazi: na Kosovu neæe biti pomaka ni u kakvom pravcu pre ispunjenja standarda?
P.Dž.: Da. Naš stav glasi -- standardi pre statusa, a na standardima se tek radi.
M.D.: Ovo je za g. Živkoviæa prva zvanièna poseta SAD od kako je preuzeo dužnost premijera. Kako Vašington ocenjuje performans srpske vlade pod novim vodjstvom?
P.Dž.: Premijer je stupio na položaj u vrlo teškom trenutku i to je uradio na vrlo impresivan naèin. U njemu, njegovoj vladi i ministru Svilanoviæu imamo istinske partnere sa kojima može da se saradjuje. Smatramo da dobro obavljaju posao pod izuzetno teškim uslovima. U saglasnosti smo da još mnogo toga treba da se uèini, ali isto tako smo saglasni da mnogo toga možemo da ostvarimo zajednièkim snagama.