Republikanski senator iz Ohaja, Džordž Vojnoviæ, prvi je od visokih amerièkih zvaniènika koji se sastao sa premijerom Srbije, Zoranom Živkoviæem, tokom posete srpske delegacije Vašingtonu. U razgovoru sa našim kolegom, Brankom Mikašinoviæem, senator Vojnoviæ se osvrnuo na teme koje su dominirale tim susretom.
Dž.V.: Pre svega želim da izrazim dobrodošlicu premijeru Živkoviæu sa ”Dobro nam došli” i èestitam mu na njegovim nastojanjima posle atentata na Djindjiæa i da kažem da je postignut progres. Kao što znate, poslednjih nekoliko godina nastojao sam da budem od velike pomoæi Srbiji i Crnoj Gori. Mi smo doprineli rešavanju spornih pitanja sa Pariskim klubom, Medjunarodnim monetarnim fondom, i radili na obezbedjenju sredstava Srbiji i Crnoj Gori. Mada su nenamenska sredstava za ovu godinu smanjena na 440 miliona dolara, Srbija i Crna Gora æe dobiti 114 miliona - Srbija 90, a Crna Gora 19 miliona dolara, mada u tekstu zakona postoji i klauzula da bi moglo da se dodeli i više sredstava ako to bude moguæe. Pored toga, veæ više od godinu dana smo angažovani na tome da Srbija i Crna Gora dobiju povlašæen status u trgovinskim odnosima sa SAD. Mislim da je to važno da bi se omoguæio priliv investicija u Srbiju i Crnu Goru. Nastojaæu da se to ostvari pre nego što ovaj Kongres zakljuèi rad.
B.M.: Da li je adminstracija SAD nešto bliža noramlizovanju trgovinskih odnosa sa Srbijom i Crnom Gorom?
Dž.V.: Amerièka administracija želi da to uèini. O tome smo postigli saglasnost na plenumu Senata, ali je zakonski nacrt o normalizaciji trgovinskih odnosa sa SAD zakoèen u okviru predloga zakona o carinskim dažbinama. Taj nacrt nema nikakve veze sa Srbijom i Crnom Gorom. U medjuvremenu, ja nastojim da se jednoglasno usvoji zaseban zakonski nacrt da Srbija i Crna Gora dobije povlašæen status u trgovinskim odnosima sa Amerikom, i da se to ostvari do kraja ove godine. Jasno sam dao do znanja premijeru Živkoviæu, ministru inostranih poslova Svilanoviæu i ambasadoru Vujaèiæu, kojima sam rekao da je veoma važno da Srbi postupe u skladu sa motom “Samo sloga Srbina spašava”. Izrazio sam zabrinutost u vezi sa slobodom govora i medija, ukazujuæi na Radio 92, koji ima probleme sa vlastima. Od posebne je važnosti da Srbija i Crna Gora nastave da saradjuju sa Haškim tribunalom i da Mladiæ i Karadžiæ budu upuæeni u Hag. Znam da mnogi u Srbiji imaju svoje mišljenje o tom pitanju. Medjutim, èinjenica je da narod u Srbiji i Crnoj Gori mora shvatiti da se tom pitanju pridaje velika važnost ovde u SAD. Razgovarao sam sa Karlom del Ponte, koja je izrazila svoje nezadovoljstvo zbog nedovoljne saradnje sprskih vlasti, koje tvrde da ne mogu da pronadju generala (Ratka) Mladiæa. Premijer Živkoviæ je rekao da nije u pitanju politika veæ da vlasti jednostavno ne mogu da ga pronadju. Nama u SAD je veoma teško da verujemo da nije moguæe pronaæi Mladiæa.
B.M.: Kakav je stav SAD u vezi sa moguænosti da Srbija i Crna Gora potpišu èlan 98 Rimskog sporazuma?
Dž.V.: To pitanje bi trebalo da reši Srbija i Crna Gora. Tu postoje razna nagadjanja, medjutim, pitanje treba prepustiti toj državi. Ono što nas više zabrinjava je pitanje Kosova. Veoma sam zabrinut za tu pokrajinu koju sam posetio više puta nego bilo koji drugi èlan amerièkog Senata. Kao što znate, Mihael Štajner odlazi i nova osoba dolazi. Smatram da Ujedinjene nacije ne ispunjavaju svoje obaveze prema rezoluciji 1244. Jasno sam stavio do znanja da Stejt department i ja imamo istovetno mišljenje da vlasti na Kosovu moraju da poènu u potpunosti da poštuju prava manjina, što sada nije sluèaj. Isovremeno, ni Srbi ni izbeglice drugih manjinskih grupa ne vraæaju se na Kosovo i nemaju slobodu kretanja, tako da mirovne snage još moraju da stražare i èuvaju manastire i crkve da ne bi bili uništeni. Dok se ne ispune svi uslovi rezolucije 1244, neæe biti razgovora o buduænosti Kosova. S druge strane, bilo mi je drago da je premijer Živkoviæ rekao da se upostavlja dijalog izmedju srpskih i albanskih vlasti, Redžepija i Rugove, o zajednièkim problemima, koji bi možda mogli da se reše. Mislim da je to dobar znak.