Pored Izraela, Sjedinjene Države nemaju veeg prijatelja na Bliskom Istoku od Turske, koja je bila èvrsti saveznik u vreme Hladnog rata i po mnogo èemu uzor demokratije za svoje muslimanske susede. No dogaðaji koji su prethodili ratu sa Irakom promenili su tursko-amerièke odnose na izuzetno dramatièan naèin. Turska je naljutila svog amerièkog saveznika kada je odbila da dozvoli da sa njene teritorije krene invazija na Irak. Amerika je sa svoje strane uznemirila vladu u Ankari kada je pomoænik sekretara za odbranu Pol Vulfovic izjavio da Turska treba da se izvini Vašingtonu i da turska vojska treba da pokaže svoju vodeæu ulogu. Neki su to protumaèili kao amerièko ohrabrenje za vojni puè u Turskoj. Dodatnu napetost izazvalo je nedavno hapšenje 11 turskih vojnika optuženih da su planirali atentat na jednog kurdskog lidera na severu Iraka. Bulent Aliriz, direktor Projekta za Tursku u vašingtonskom Centru za strateška i meðunarodna istraživanja, kaže da je amerièko-turski razdor vrlo dubok:
“Danas su potpuno išèezle neizvesnosti iz vremena Hladnog rata. Bliski odnosi nakon saradnje u prvom Zalivskom ratu takoðe su nestali. I nakon što turski parlament nije prihvatio saradnju sa Amerikom u ratu protiv Iraka, imamo situaciju u kojoj odnose izmeðu dve zemlje treba ponovo definistati”.
Turska je strepi od moguænosti da Kurdi na severu Iraka ostvare široku autonomiju, i time podstaknu novu kurdsku pobunu u jugoistoènoj Turskoj. Aliriza kaže da Vašington nastoji da uveri Tursku da ne dolazi u obzir rasparèavanje Iraka. Ali Grejem Fuler, bivši vodeæi analitièar Centralne obaveštajne agencije - CIJE, kaže da je Turska iskljuèena iz odreðivanja buduænosti Iraka:
“Turska u oèima Vašingtona nema mesto za stolom. U stvari i ne postoji sto. Sjedinjene Države potpuno samostalno odluèuje o buduænosti Iraka. Sa stanovišta Vašingtona, Turska je samo smetnja i èak potencijalni rizik, jer Vašington u ovom trenutku vidi kurdsko podruèje kao najmanje problematièno u Iraku”.
Bez obzira na to Turska je i dalje veoma važan partner Sjedinjenim Državama, kaže Fuler. Vašington, na primer, traži od Turske da uputi trupe kao pomoæ u Iraku. I geostrateški znaèaj Turske je isuviše veliki da bi bio ignorisan -- kaže on. S druge strane, turski lideri dobro znaju važnost dobrih odnosa sa Sjedinjenim Državama. Ipak, kljuèno u unutrašnjoj politici Turske je moguæe uèlanjenje u Evropsku Uniju:
“Oni definitivno žele da održe bliske veze sa Sjedinjenim Državama, ali takoðe znaju da ih moraju balansirati sa odnosima sa Evropskom Unijom, bar u ekonomskom smislu. Jaèanje privrednih veza sa Evropom, znaèi jenjavanje uloga turske vojske u politici.”
Da bi se narušeni amerièko-turski odnosi popravili, dve strane æe morati da budu popustljivije, ukazuju analitièari. Arogantno je od Vašingtona, kažu oni, da kritikuje Ankaru zbog prijateljskih odnosa sa susednim Iranom i Sirijom. Ali, ni Turskoj mnogo ne vredi da predugo prigovara zbog hapšenja vojnika u severnom Iraku -- jer mala je verovatnoæa da se takav inicident ikada ponovi.