Profesor na Nacionalnom ratnom koledžu Marvin Ot ukazuje da je interesovanje Sjedinjenih Država u jugoistoènoj Aziji ponovo na usponu posle decenijama dugog zanemarivanja od okonèanja vijetnamskog rata.
“Hiljadu devetsto sedamdeste pete godine odluèili smo da jugoistoèna Azija nema stratešku važnost i treitrali smo je kao takvu veæim delom narednih dvadeset pet godina. Jedna od posledica terorisièkih napada 11. septembra na Sjedinjene Države zanimljivih za svakog ko prati ono što se zbiva sa jugoistoènom Azijom je ponovono otkriæe tog dela sveta kao strateški važne kosekvence u kontekstu globalmog rata protiv terorizma.“
Jugoistoèna Azija ima veliku muslimansku populaciju. Lajol Brekon iz Centra za pomorske analize smatra da je veæina Muslimana u tom delu sveta politièki umerena i da je prihvatila sekularnu vlast. No, seme ekstremizma je-po njegovim reèima- preneto sa Bliskog istoka tokom nekoliko prošlih decenija.
” Zemljište na koje je to seme palo u jugoistoènoj Aziji znatno se razlikuje od najveæe muslimanaske zemlje Indonezije ;palo je na male muslimanske periferije u nekoliko zemalja sa istorijom nepravde u rukama nemuslimanske veæine.“
Brekon smatra da brzi i odluèni rat protiv Iraka pokazuje rešenost amerièke vlade da goni režime koji po njenom uverenju podržavaju terorizam. No, Bekon dodaje da bi dugotrajne posledice mogle da poveæaju ozlojedjenost u jugoistoènoj Aziji, naroèito medju muslimanskim ekstremistima. Viši politièki analitièar korporacije RAND Anhel Ramasa smatra da je rat protiv Iraka pružio vojni primer nekim jugoistoènim azijskim vladama kako da se suoèavaju sa svojim konfliktima kod kuæe.
“Iraèko iskustvo je verovatno bilo faktor u odluci filipinske vlade da preduzme agresivniju vojnu kampaju protiv secesionista na ostrvu Mindanao i indonežanske vlade u pokrajini Aæeh.“
Viši saradnik Instituta za analizu odbrane admiral Denis Bler , koji je služio kao vrhovni komandant amerièkih pomorskih snaga na Pacifiku od 1999. do 2003. , navodi da je u toku izrada planova za nove obrasce stacioniranja amerièkih oružanih snaga širom sveta, ukljuèujuæi Aziju.
“Kada se prašina slegne, amerièka vazdušna i pomorska sila biæe veæa u južnoj Aziji nego što je bila tokom prošlih nekoliko godina. Usled toga, više amerièkih vazdušnih i pomorskih snaga æe biti upoznato sa planovima za svaku eventualnost , geografijom, potencijalnim protivnicima i partnerima u tom regionu, što je veoma važno u kontekstu efikasnosti stvarnog oružanog sukoba. Uveren sam da æe taj poveæani stepen amerièke gotovosti i borbene moæi doprineti veæ snažnom obuzdavanju agresije u tom delu sveta.“
Admiral Bler predvidja da buduèe amerièke vojne operacije u jugoistoènoj Aziji neæe slediti prethodni model kojim je data prednost veæem broju stalnih baza na lokacijama poput Okinave u Japanu i u Južnoj Koreji.
“ Mreža fleksiiblnih baza ima prednost nad stalnim bazama kao što su one koje imamo u severoistoènoj Aziji. Fleksiiblne baze pružaju pun pristup i podršku potrebne za tu vrstu operacija i ne povlaèe za sobom trošove i obaveze glavnih stalnih baza. “
Moguæe promene u amerièkom vojnom prisustvu u Aziji odražavaju sliène promene u drugim delovima sveta. U amerièkom listu “Washington Post“ navedeno je prošlog meseca da amerièki vojni planeri rade na “ najopasežnijem globalnom pregrupisanju “ amerièkih snaga“ u inostranstvu od okonèanja hladnog rata. Cilj tog ambicioznog preojekta je da se mnoge amerièke stalne vojne baze zamene desetinama manjih, flekasibilniih baza za brza dejstva širom sveta.