S obzirom da ankete o javnom mnjenju ukazuju na pad popularnosti predsednika Buša pošto je priznao da je naveo pogrešne obaveštajne podatke o iraèkom programu naoružanja ranije ove godine, demokrate ne gube vreme u pokušaju da iskoriste tu kontroverzu. Senator Ted Kenedi iz Masaèusetsa je posebno oštar u svojoj osudi:
”Sramota je da su arugmenti za odlazak u rat izgleda bili zasnovani na lošim, prenaduvanim pa èak i lažnim obaveštajnim podacima. Svi dokazi ukazuju na zakljuèak da je i obaveštajnim podacima i istinom manipulisano. Potkopani su pretiž i verodostojnost Amerike u svetu, potkopano je poverenje koje bi Amerikanci morali da imaju u ono što im njihovi lideri govore. Koliko æe gradjana sumnjati u taènost buduæih tvrdnji o opasnosti èak i ako one budu istinite”?
U pitanju je izjava predsednika Buša u januarskom govoru o stanju unije da je Irak pokušao da dobavi uranijum iz Afrike. Mada je predsednik koristio taj podatak delimièno da bi dao potporu svojoj argumentaciji u prilog rata, on je prošle nedelje priznao da je ta tvrdnja bila bazirana na porešnim obaveštajnim podacima. Direktor Centralne obaveštajne agencije, Džordž Tenet, preuzeo je odgovornost za tu grešku. Medjutim, demokrate smatraju da predsednik Buš treba da snosi odovornost. Najuticajniji demokrata u Senatskom odboru za oružane snage i kljuèni èlan Senatskog odbora za obaveštajne aktivnosti, Senator Karl Levin, govorio je u Senatu samo nekoliko sati pre Senatora Kenedija:
”Predsednikovo saopštenje da je Irak pokušavao da dobavi uranijum iz Afrike nije bila ”greška“. To se nije desilo sluèajno. To nije bio lapsus lingve. To je dogovoreno izmedju Centralne obaveštajne agencije i Nacionalnog saveta za bezbednost. To je bio proraèunat i obmanjujuæi potez“.
I zaista, anketa èasopisa Njuzvik ukazuje da je popularnost predsednika Buša opala na 53 posto u odnosu na 74 posto u aprilu. Republikanci optužuju demorkate da su politizovali ovu situaciju i brane odluku predsednika Buša da stupi u rat. Oni kažu da je i bez lažnih obaveštajnih podataka o uranijumu iz Afrike, bilomnoštvo dokaza da Irak ima oružje masovnog uništenja koje je predstavljalo pretnju za Sjedinjene Države i svet. Lider veæine u Senatu, Bil Frist iz Tenesija, kaže:
”Ono što je važno amerièkom narodu, ono što je važno za slobodu i demokratiju koje uživamo u ovoj zemlji jeste da uèinimo pravu stvar. Zatim da to uèinimo sa pravom motivacijom i na bazi èvrstih èinjenica. Podatak o uranijumu je samo deliæ onoga što je upotrebljeno, dok je sveukupni zbir informacija bio moæan”.
Još jedno pitanje koje po mišsljenju demokrata èini Bušovu administraciju ranjivom jeste cena okupacije u smislu izgubljenih života i troškova. S obzirom da svaki dan u proseku pogine po jedan amerièki vojnik u napadima lojalista bivšeg iraèkog lidera Sadama Huseina, demokrate optužuju predsednika Buša da nije bio otvoren kad je govorio o rizicima za amerièke vojnike u posleratnom Iraku. I s obzirom da se procenjuje da æe troškovi operacije kojoj se ne zna kraj biti oko èetiri milijarde dolara meseèno, demokrate tvrde da predsednik nije iskreno rekao amerièkim poreskim obveznicima koji æe biti troškovi iraèke misije.