Prvi govor koji je predsednik Džordž Buš održao, na poèetku petodnevne posete zemljama Afrike, bio je posveæen zlu koje predstavlja ropstvo. Na ostrvu Gori, u Senegalu, gospodin Buš je obišao zgradu koja je pre nekoliko vekova služila kao mesto na kome su obraðivani robovi iz Afrike, pre nego što su odvoženi u Ameriku. “Ovde su” – rekao je predsednik Buš – “kradeni i prodavani sloboda i život.”
“Ljudska biæasu bila isporuèivana, sortirana, merena, obeležavana kao stoka u vlasništvu kompanija i tovarena kao teret, radi puta bez povratka. Jedna od najveæih migracija u istoriji bila je istovremeno i jedan od najveæih zloèina u istoriji. Tokom 250 godina, robovi su bili izloženi napadu na njihovu kulturu i njihov ponos. Republika koja je zasnovana na principu jednakosti za sve, postala je zatvor za milione.”
Meðutim, ukazao je predsednik Buš, èak ni više-generacijsko ropstvo koje su crnci doživeli u Americi, nije moglo da slomi duh tih porobljenih ljudi, niti njihovu nadu za slobodom.
“Na osnovu plana koji je samo Proviðenje znalo, oteti afrièki sinovi i kæeri, pomogli su u buðenju savesti Amerike. Isti ljudi koji su prodavani kao roblje pomogli su da Amerika postane slobodna. Put moje zemlje prema pravdi, nije bio lak, a nije ni završen. Bez obzira koliko dug taj put bio, naš cilj je poznat – sloboda i pravda za sve.”
Trinaesti amandman amerièkog ustava, kojim je u SAD zabranjeno ropstvo, potpisan je 1865-e godine, nakon krvavog graðanskog rata. Nakon toga su došle godine diskriminacije prema crncima, ali – kako je ukazao predsednik Buš – Amerikanci su nauèili da sloboda nije vlasništvo jedne rase, niti jedne države.
“Vera u prirodna prava èoveka, ubeðenje da pravda treba da doseže svuda kuda sunce prolazi, upravlja Amerikom. Zahvaljujuæi snazi i resursima koji su nam dati, SAD pokušavaju da donesu mir mestima gde vladaju sukobi, da donesu nadu tamo gde ima patnje, a slobodu tamo gde vlada tiranija.”
Uprkos bolne istorije ropstva, narodi SAD i Afrike rade zajedno kako bi spreèili širenje SIDE i rata, kao i da bi ohrabrili politièke i privredne reforme.