Bela kuæa je u ponedeljak izdala saopštenje da je tvrdnja predsednika Buša u govoru o stanju Unije o nastojanjima Iraka da nabavi uranijum u Nigeru, bila zasnovana na netaènim podacima. To retko korigovanje administracije, podstaklo je nekoliko vodeæih demokrtatskih lidera da zatraže proširenu kongresnu istragu o naèinu na koji je administracija predsednika Buša upotrebila obaveštajne podatke o iraèkom oružju masovnog uništenja radi pravdanja vojne intervencije. To pitanje prati predsednika Buša i na njegovom sadašnjem putu po Africi. Predsednik je u Južnoafrièkoj Republici pred reporterima izjavio da - bez obzira na netaène podatke o uranijumu, koji su dobijeni od britanske obaveštajne službe - on i dalje èvrsto stoji iza odluke o invaziji Iraka. Ipak, politièki analitièari razlièito procenjuju da li æe manjkavost dokaza da je Irak posedovao oružje masovnog uništenja uticati na predsednikove izborne planove iduæe godine. Kliford Mej, bivši portparol Republikanske stranke, koji sada predvodi privatnu organizaciju koja se zalaže za borbu protiv terorizma, ukazuje da je amerièka javnost odavno bila odluèila da treba ukloniti Sadama Huseina.
“Mislim da stanovište amerièke javnosti nikada nije bilo zasnovano na pitanju da li je Irak uvezao nuklearni materijal iz Nijameja. Bilo je, u stvari, zasnovano na predstavi da je Sadam Husein pretnja Sjedinjenim Državama, grozan krvolok, i da je nešto trebalo da bude preduzeto protiv gangstera na èelu jedne važne zemlje na Bliskom Istoku. I mera jeste preduzeta”.
Neki demokratski stratezi se, zaèudo, slažu sa takvom procenom. El Kuinlen, politièki konslutant koji je radio za nekoliko vodeæih demokrata, ukazuje na èinjenicu da amerièka javnost obraæa mnogo veæu pažnju naporima za obnovu Iraka:
“Mislim da se ne postavlja pitanje pronalaženja oružja masovnog uništenja, nego da li æe biti uspešna obnova Iraka i da li æe prestati da stižu izveštaji kakve dobijamo veæ mesec dana”.
Sa tom se ocenom slaže i nezavisni politièki analitièar Èarls Kuk, koji kaže da bi predsednik Buš trebalo da bude mnogo više zabrinut zbog reagovanja javnosti na uporne napade na amerièke trupe u Iraku, i pitanja koliko æe još dugo takvi napadi potrajati:
“Ne verujem da æe nenalaženje oružja masovnog uništenja biti veliki problem za predsednika. U javnosti ne opada podrška ratu, ali primeæuje se erozija u oceni razvojadogaðaja u Iraku. I ta podrška poèinje naglo da opada”.
Meðutim, pitanje oružja masovnog uništenja ima potpuno drugaèiji odjek u Britaniji, gde bi premijer Toni Bler mogao da ima dalje poteškoæe u suzbijanju kritika èlanova britanskog parlamenta, navode amerièki analitièari.