Muški ”ipsilon hromozom,“ do sada je bio malo poznat, pa èak smatran manje znaèajnim od ostalih 45 hromozoma u ljudskom organizmu. Hromozomi su dugi lanci molekula deoksiribonukleinske kiseline - skraæeno DNK - koji sadrže gene, a koji se èvrsto smotani nalaze u jedru svake æelije. Neki nauènici su smatrali da su ”ipsilon hromozomu“ odbrojani dani, jer se za 300 miliona godina broj gena u njemu smanjio sa 1500, na svega nekoliko. Osim toga, taj hromozom, za razliku od ostalih, nema svog para od koga može da uzima izgubljene gene. Svi ostali hromozomi su upareni, jer se od svakog roditelja dobija po jedan. Èak i ženski, takozvani ”iks hromozomi,“ postoje u paru pošto se nasledjuju i po ženskoj i po muškoj liniji. Ali Frensis Kolins, iz amerièkog Nacionalnog zdravstvenog instituta kaže da najnovija otkriæa pokazuju da ”ipsilon hromozom“ neæe odumreti:
”Ova sekvenca otkriva neke zapanjujuæe i neoèekivane tajne ljudske biologije i genetike i objašnjava kako ovaj usamljeni hromozom uspeva da se odupre evoluciji.“
Kao prvo, ”ipsilon hromozom“ ima više gena nego što se mislilo - ukupno 78. Kako kaže doktor Dejvid Pejdž, iz biomedicinskog instituta Vajthed, u Masaèusetsu, 60 gena u tom hromozomu igra ulogu u proizvodnji sperme. Mnogi od njih postoje u parovima, što znaèi da mogu da medjusobno razmenjuju materijal za popravku ošteæenog materijala, slièno kao upareni hromozomi:
”To u mnogim sluèajevima koriguje mutaciju i tako popravlja gen. U ”ipsilon hromozomu“ otkrili smo mnoge takve gene, što znaèi da je on pun zdravih, netaknutih gena važnih za ljudsku reprodukciju.“
Prouèavanje ”ipsilon hromozoma“ važno je za razumevanje kako muške plodnosti, tako i neplodnosti. Osim toga, nauènici još uvek ne znaju kakva je funkcija preostalih 18 gena u muškom hromozomu. Najnovija otkriæa æe besumnje pokrenuti traganja za odgovorima na ta pitanja.