Pred senatorima Džordžom Vojnoviæem i Džozefom Bajdenom, o bivšim zemljama SRF Jugoslavije, govorili su Pol Džons, zamenik pomoænika državnog sekretara, Danijel Server direktor Balkanske inicijative u amerièkom Institutu za mir, Džejms O Brajen, specijalni izaslanik za Balkan u administraciji bivseg predsednika Klintona, sada clan Albrajtove grupe i general Vilijam Neš, èlan Saveta za inostrane poslove. Svrha sastanka, po reèima senatora Vojnoviæa, bila je da se napravi presek stanja na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, objasni prisustvo amerièkih snaga i da procena o buduænosti regiona.
Senator Vojinoviæ je izrazio žaljenje što Sekretarijat za odbranu-mada je pozvan na pretres- nije uputio svog predstavnika , posebno zbog toga što se na tlu nekadašnje Jugoslavije još uvek nalaze amerièki vojnici èija misija se finansira novcem amerièkih poreskih obveznika. Usput, Vojinoviæ je takodje izrazio nezadovoljstvo èinjenicom da iz Sekretarijata za odbranu dobija veoma malo informacija o Iraku.
Pol Džons, zamenik pomoænika amerièkog državnog sekretara, rekao je da regionom dominiraju proreformske Vlade koje su orjentisane na ulazak u medjunarodne institucije i tržišno orjentisanu privredu. On je dodao da je zadovoljan nivoom saradnje sa Hrvatskom i Makedonijom, koje su poslale svoje vojnike u Avganistan, odnosno u Irak. Što se Državne zajednice Srbija i Crna Gora tièe, Pol Džons smatra da je pokazan bolji nivo saradnje sa Hagom, ali da još dosta toga treba da se uèini. Po njegovim reèima, Vašington æe pozdraviti pristupanje Srbije i Crne Gore Partnerstvu za mir posle unapredjenja saradnje sa Hagom, taènije izruèenja Ratka Mladiæa i ukoliko državna zajednica odustane od tužbe protiv NATO-a pred Meðunarodnim sudom pravde za bombardovanje zemlje 1999. godine. Govoreæi o Kosovu, Pol Džons je rekao da podržava stav Civilnog administratora Mihaela Štajnera da standardi, koje je postavio u aprilu prošle godine, treba da budu ispunjeni pre bilo kakvog govora o konaènom statusu pokrajine. Na opasku senatora Vojnoviæa da se stièe utisak da se pod Štajnerovom upravom ništa nije uradilo na ostvarenju tih standarda, dok se bliži momenat postavljanja novog administratora, Džons se složio da na standardima još treba da se radi i uprkos više puta ponovljenom pitanju senatora da odredi nekakav vremenski rok -- Džons nije bio u stanju da to uèini. Prema njegovom mišljenju, novi civilni adminsitrator za Kosovo i Metohiju trebalo bi da bude neko iz evropskih èlanica NATO. Džons je takodje naglasio da u regionu postoji još nekoliko otvorenih pitanja kao što su povratak izbeglih i raseljenih lica, trgovinski odnosi Srbije i Crne Gore sa Amerikom, modernizacija vojske državne zajednice i obuka vojnog osoblja.
Danijel Server, direktor Balkanske inicijative u amerièkom Instituta za mir, naveo je da SAD, kako bi saèuvale svoja uložena sredstva u regionu, treba da rade na tome da se temeljno reformiše sektor bezbednosti, zapoènu pregovori o konaènom statusu Kosova i intenzivno radi na suzbijanju kriminala, i razbije trgovine drogom i ljudima. Server je takodje insistirao na tome da državna zajednica Srbija i Crna Gora treba da izruèi Radovana Karadžiæa i Ratka Mladiæa.
Medjutim, general Vilijam Neš èlan Saveta za inostrane poslove, ne smatra da treba insistirati na izruèenju haških optuženika. Po njegovima reèima, kljuè napretka u regionu jeste ulazak SCG u Partnerstvo za mir, što svakako treba podržati. Neš je rekao da posebna pažnja treba da se obrati na reformu vojske, i da u tom smislu treba otvoriti obrazovne centre za obuku oficira nižih èinova. Po njegovim reèima, NATO svakako treba da poveæa napore za poboljšanje bezbednosti, posebno na Kosovu. Govoreæi o buduæem administratoru za Kosovo, Neš je podvukao da to svakako treba da bude Evropljanin.
Džejms O Brajen, specijalni izaslanik za Balkan u administraciji bivseg predsednika Klintona, smatra da buduæa uloga Amerike treba da bude usko vezana za reè "partnerstvo". Za poèetak,smatra on, državna zajednica SCG treba da reformiše sistem bezbednosti i uhapsi haške optuženike, èemu Amerika može mnogo da doprinese. Posebnu pažnju, po O Brajenovim reèima, treba obratiti na celokupnu teritoriju bivše Jugoslavije koja strateški može da bude odlièna pozicija za buduæe operacije u Aziji i širom sveta. U tom smislu,smatra O Brajen, potrebno je partnerstvo sa zemljema regiona, kao i partnerstvo sa okolnim zemljama koje razumeju republike bivše Jugoslavije bolje nego Amerikanci. Konaèno, potrebna je tesna saradnja sa Evropskom Unijom, da bi se na najbolji naèin definisao konaèan status Kosova rekao je Džejms O Brajen i zakljuèio da Amerika mora da ostane na Balkanu jer je to njen strateški interes.