“Uporedili smo anatomiju naðene deèije lobanje i ustanovili da odgovara današnjim. Lobanje odraslih smo uporedili sa 6 hiljada lobanja modernog èoveka i ustanovili da je sliènost na granici podudarnosti. To su bile veoma krupne, velike osobe, jakog mišiæavog vrata i sa veoma istaknutim oènim lukovima, ali ne kao kod ranijih èovekovih ppredaka i Neandertalaca, veæ slièniji nama. Novootkrivenim fosilima smo dodali afrièko ime ”Homo sapiens - Idaltu”, što na jeziku Afar znaèi stariji“. Zamoljen da objasni razlike izmedju dve vodeæe teorije porekla èoveka, takozvane ”afrièke“ teorije, èiji je pobornik, i ”multiregionalne“ teritorije, Vajt kaže:
”Debata se vodi preko sto pedeset godina, a proistièe od pronalaska ostataka Neandertalaca poèetkom devetnaestog veka u Evropi. Mnogi su smatrali da su u pitanju samo primitivne ljudske vrste iz kojih se kasnije razvio Homo sapiens. Drugi su pak govorili da to ne može biti taèno, da Neandertalci èudno izgledaju i da je savremeni èovek sigurno potekao sa nekog drugog mesta.“
Profesor Vajt kaže da je u proteklih 150 godina u Evropi otkriveno još puno fosila Neandertalaca i da je poznato da su bili na evropskom tlu pre 30.000 godina. Iako su savremena prouèavanja ukazivala da bi na afrièkom kontinentu mogli da se pronaðu ostaci Homo sapiensa dokaza o tome je do sada bilo veoma malo, zbog neistraženosti kontinenta. Najnovije otkriæe u Etiopiji jasno pokazuje, prema profesoru Vajtu, da se naša evolucija, evolucija modernog èoveka odvijala u Africi dok su u isto vreme u Evropi živeli Neandertalci, vrsta, koja je u meðuvremenu izumrla. U timu koji prouèava poreklo modernog èoveka nalazi se 45 nauènika iz 14 zemalja - geologa, arheologa i paleontologa. Šef projekta, Tim Vajt, kaže da æe sledeæi projekat njegovog tima imati za cilj da se otkriju još stariji ljudski fosili, ispitivanjem jedne stene koja datira od pre 250,000 godina.
