Dve ipo godine pošto je zbacivanje Slobodana Miloševiæa okonèalo deceniju diktatorskog režima u Srbiji, Beograd još uvek pokušava da uspostavi vladavinu zakona i demokratsko društvo. Dopisnik Glasa Amerike Beri Vud izveštava iz Beograda da je napredak impresivan, ali da još puno toga treba uèiniti:Slabašna demokratija u Srbiji je u martu bila suoèena sa najveæim testom, kad je reformistièki premijer Zoran Djindjiæ ubijen ispred zgrade u kojoj se nalazila njegova kancelarija. Rori O’Saliven, šef ureda Svetske banke u Beogradu, daje vladi visoke ocene za ponašanje nakon tog atentata, za koji je okrivljeno nekoliko ljudi iz podzemlja Srbije.
”Zemlja je mogla da ode u bilo kom pravcu. Mogla je jednostavno da pobegne od tog problema i dozvoli mraènim silama da nadvladaju, ako se tako može reæi. Ili su ljudi jednostavno mogli da se udruže i pokušaju da izadju na kraj sa problemom kriminala i nekim od ozbiljnih ekonomskih problema.“
Vlada se udružila i zapoèela kampanju protiv organizovanog kriminala koja daleko seže. Proglašeno je vanredno stanje i stotine ljudi koje su vezane za kriminal uhapšene su. Medjutim, ima i onih koji kažu da se kampanja protiv organizovanog kriminala završila prebrzo. Daniel Sunter je beogradski istraživaèki novinar za novinski servis V-I-P i londonski Institut za izveštavanje o ratu i miru.
”Rat protiv organizovanog kriminala u Srbiji nije završen. Èak i neki ljudi u vladi su veoma bliski organizovanom kriminalu.“
I mada je ukinuto vanredno stanje, vlada Zorana Živkoviæa, koji je nasledio Djindjiæa na položaju premijera, razgnevila je neke time što je kritikovala nezavisne medije u Srbiji. Vlada takodje razmatra uvodjenje strogog zakona o medijima i javno je zamerila nekim listovima zbog èlanaka koje su objavljivale. Daniel Sunter kaže da Srbija nema tradiciju slobode štampe i da to objašnjava vladin stav prema srpskim medijima, koji su, kako je rekao, èinili ono što mediji i treba da èine u slobodnom društvu.
”Mediji su razumeli da moraju pokrenuti pitanja važna srpskom društvu, pitanja organizovanog kriminala, korupcije i ratnih zloèina.“
Pre 18 meseci, bivši predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica bio je najpopularniji politièar u Srbiji. Danas, jugoslovenske države više nema i Koštunica nema državni položaj. On je bio oštar protivnik premijeru Djindjiæu, ali analitièari sumnjaju da æe Koštunica ponovo postati lider vlade. On je vidjen kao neodluèan lider. Mada je na premijerskom položaju tek kratko vreme, Zoran Živkoviæ izgleda uživa podršku veæine Srba i njegov rad pozitivno ocenjuju strane diplomate. Medjutim, nije dobio visoke ocene za rukovanje ekonomijom. Analitièari kažu da se prošle godine, dok je premijer bio Zoran Djindjiæ, Srbija kretala ka reformi privrede. Medjutim, ove godine nastojanja ka reform su zastala. Milko Štimac, ekonomista instituta G-17 ekonomske, istraživaèke organizacije koja ima svoje èlanove unutar vlade, kaže da samo novi izbori mogu da povrate taj zamah.
”Potrebni su nam novi izbori. Jer je potrebno da nastavimo reformu, koja je zaustavljena pre šest meseci ili èak godinu dana.“
Uprkos njegovoj popularnosti, premijer Živkoviæ nije bio voljan da nastavi reforme koje je inicirao njegov prethodnik. Analitièari pripisuju njegovo oklevanje èinjenici da pošto je imenovan za premijera, jer nije izabran, nema stvarni mandat da inicira neophodne reforme. A novi izbori se oèekuju najranije iduæe godine.