Rezultati ovog istraživanja nadovezuju se na veliki broj dokaza da vežbanje uma smanjuje moguænost dobijanja Alchajmerove bolesti i drugih oblika zaboravnosti u vezi sa starenjem. Najnovija studija, sprovedena na Medicinskom koledžu Albert Ajnštajn, u Njujorku, pokazuje da stariji ljudi koji su mentalno aktivni smanjuju rizik od zaboravnosti za 75 posto, u poreðenju sa onima koji ne stimulišu svoj um. Struènjaci se slažu da su fizièke vežbe bitne za zdrav život, bez obzira na godine, ali ispitivano je i to da li fizièka aktivnosti doprinosi oèuvanju mentalnih sposobnosti. Džo Vergeze (Joe Verghese), neurolog na koledžu Albert Ajnštajn koji je predvodio studiju, kaže da najveæi broj fizièkih aktvnosti koje su prouèavane verovatno ne smanjuje moguænost pojave demencije u starosti. Medjutim, postoji jedan izuzetak:
”Ispostavilo se da jedna od 11 fizièkih aktivnosti koje smo prouèavali, zapravo jeste povezana sa znaèajnim smanjenjem rizika dobijanja demencije. Radi se o plesanju. Može biti da plesanje nije puka fizièka aktivnost, taènije - da ukljuèuje i veliki mentalni napor”.
Dobrobit vežbe za um kod starijih ljudi uoèila se kod svih starijih ispitanika, bez obzira na nivo njihove inteligencije. Tokom 21-godišnje studije, poèev od 1980. godine u istraživanju je uèestvovalo više od 450 ljudi preko 75 godina, od kojih u poèetku niko nije patio od zaboravnosti. Struènjaci su pratili koliko ispitanika je dobilo Alchajmerovu bolest i druge oblike zaboravnosti, i takodje su pratili koje fizièke aktivnosti su upražnjavali. Stariji koji su ostali umno aktivni pokazali su najsalbiji pad u mentalnoj aktivnosti. Džejms Kol (James Coyle) profesor psihijatrije i neurologije na Medicinskoj školi Harvard u Bostonu, saèinio je nezavisni prikaz studije. Kol zakljuèuje da je sve više dokaza da vežba za um - sem što može da spreèi razvoj demencije, zaprtavo može da popravi postojeæe stanje mozga.
”Kada koristimo mozak za odredjene stvari, mozak se obnavlja. Najinteresantniji dokaz koji se pojavio tokom prošlih godina, jeste da u mozgu postoje ”rasadne“ æelije, što zapravo znaèi da u mozgu odrasle osove mogu da se stvore novi neuroni”.
Rezultati studije fakulteta Albert Ajnštajn objavljeni su u medicinskom èasopisu "New England Journal of Medicine."