Stotine ljudi èekale su ispred njujorške knjižare da im senator Klinton potpiše knjigu. Veliko interesovanje za memoare od 562 stranice, pod naslovom ”Živeti istoriju,“ naraslo je kada su u medijima procureli neki citati. U knjizi kao i audio verziji memoara Hilari Klinton govori o aferi njenog supruga sa pripravnicom u Beloj Kuæi Monikom Luinski, 1998. godine, koja umalo nije dovela do opoziva predsednika Klintona. Gospoða Klinton kaže da je verovala u tvrdnje svog supruga da nije imao intimnu vezu sa gospoðicom Luinski sve dok joj to, dva dana pre svedoèenja pred velikom porotom, nije priznao:
”Bila sam užasno ljuta i moj bes je rastao iz minuta u minut. On je samo stajao i ponavljao : “Žao mi je, žao mi je... Pokušavao sam da zaštitim tebe i Èelsi.”
Jedan deo knjige Hilari Klinton odnosi se i na specijalnog tužioca u procesu za opoziv, Keneta Stara, za koga veruje da je prekoraèio svoja zakonska ovlašæenja.
Najteže odluke u njenom životu bile su, kako to navodi u knjizi, ostati u braku i kandidovati se za Senat.
U memoarima gospoða Klinton preuziima odgovornost za propust Klintonove administracije da izdejstvuje donošenje zakona o reformi zdravstvenog osiguranja. Kritièari smatraju da knjiga predstavlja pokušaj da se teškoæe, sa kojima se suoèavala Klintonova administracija, prepuste prošlosti kako bi Hilari Klinton mogla da se pripremi za kandidaturu za predsednièke izbore 2008. Meðutim u intervjuu televizijskoj mreži ABC senator Klinton je izjavila da ne namerava da se kandiduje 2004. U razgovoru sa novinarima, povodom promocije knjige, Hilari Klinton je rekla da joj je objavljivanje memoara dalo priliku da isprièa svoju stranu prièe.
”To su neosporno bili privatni, lièni problemi koji su na žalost iz politièkih razloga dobili veliki publicitet, kao deo tekuæe politike degradacije liènosti koja je postala sastavni deo svakodnevnog života u Americi, a koji se odnosio i na period proveden u Beloj Kuæi“.
Kako ukazuje nedavna anketa mreže ABC, 53 odsto Amerikanaca, ne bi želela da Hilari Klinton bude izabrana za predsednika, dok bi je 41 odsto podržalo. Meðutim, Tomas Man sa instituta Brukings, u Vašingtonu, smatra da Hilari Rodam Klinton igra važnu ulogu u amerièkom politièkom životu. Ona je vrlo aktivni zakonodavac u Senatu i uspostavila je saradnju i sa republikancima i sa demokratama. Memoari nekadašnje prve dame, koje je pod nazivom ” Živeti istoriju“ štampala izdavaèka kuæa Sajmon i Šuster, predstavljaju samo još jedno uspešno poglavlje u uzbudljivom životu Hilari Rodam Klinton.