Kad je Piter Gorman poèeo da podnosi molbe za prijem u koledže, on je toj molbi pridodao impresivnu listu volonterskih aktivnosti. Taj uèenik iz savezne drzzave Vašington otputovao je u Meksiko u okviru jedne crkvene misije i proveo leto brinuæi se za siroèad u jednoj bolnici. On i njegovi prijatelji su organizovali prikupljanje fondova u humanitarne svrhe i prikupili su 64 hiljade dolara za jednu deèiju bolnicu u blizini Portlanda u Oregonu. Piter Gorman je sam skupio 4500 dolara:
”Najveæi deo novca dali su poslovni ljudi. Oni su davali èekove po 500 dolara, a bilo je i èekova po samo tri dolara. Èak sam i u mojoj školi tražio od ljudi sitninu. Takodje sam pismom od prijatelja i èlanova porodice tražio da daju novac“.
Piter Gorman æe pohadjati Tulejn Univerzitet u Nju Orleansu u Luizijani. On misli da mu je u prijemu na taj prestižni univerzitet pomogao, pored dobrih ocena, njegov volonterski rad.
”Koledži cene angažovanost uèenika u volonterskim aktivnostima u svojim lokalnim zajednicama“.
Ipak, uspeh u školi je još uvek najvažniji faktor u prijemu na koledž kaže dugogodišnji konsultant Džon Braunstajn. On je direktor prijemnog odeljenja Koledža Frenklin i Maršal u Lankasteru u saveznoj državi Pensilvaniji.
”Mislim da je tokom poslednjih nekoliko decenija došlo do poveæanja interesa koledža i univerziteta za angažman uèenika u volonterskom radu u lokalnoj zajednici. To je predstavljalo razliku izmedju jednog i drugog dobrog uèenika. To je interesovanje koje želimo da ohrabrimo“.
Administratori koledža smatraju da je to odraz šireg trenda, koji su zapoèeli sami studenti. Barbara Brumet je šef Instituta Ware za zajednicu i dobrovoljaèki rad na koledžu Frenklin i Maršal. Ona veruje da su uèenici koji žele da pomognu zajednici pod uticajem svojih roditelja iz generacije sedamdesetih godina, u Americi, koji su takodje bili izuzetno aktivni u svojim lokalnim zajednicama i koji su preneli tu ljubav svojoj deci.