Poznat kao Mozes, ovaj plan predvidja izgradnju 78 brana, koje æe biti 20 metara široke i do 28 metara visoke, prièvršæene za morsko dno na mestima gde se vencijanska laguna granièi sa Jadranskim morem. Kao alegorija je na biblijskog Mozesa, èija je moæ odvojila Crveno more, ovaj projekat æe prema oèekivanjima èuvati grad od poplava do 2011 godine i koštaæe 2,3 milijarde eura. Venecijanski ministar za vodu Maria Gjovana Piva objašnjava:
”Mozes se sastoji od spojenih barijera, postavljenih duž tri otvora u laguni koja vode do grada. Te barijere æe biti dvostruko èvršæe na Lidu. One æe se nalaziti na dnu lagune. Metalne pregrade se napune vodom i kad nam je potrebno da odvojimo lagunu od mora u vreme poplava, ta voda se iscedi iz pregrada i one se napune vazduhom što dovodi do dizanja barijera“.
Ministar za vodu dalje objašnjava:
”Voda æe i dalje dosezati do mosta Rialto, koji je jedna od najnižih taèaka u gradu i Trga Svetog Marka, ali æe ta kolièina vode biti savladiva. Mozes znaèi da æe ostatak grada ostati suv”.
Jedan od vlasnika brojnih venecijanskih radnji kaže:
”Nisam ni za ni protiv ovog projekta. Jednostavno se plašim da æe, ako dodje do talasa poput onog koji se odigrao 1966, on zbrisati sve ukljuèujuæi Mozesa i potopiti sve do petog sprata“.
Drugi stanovnici grada pak smatraju da se nešto mora uèiniti da se spase Venecija i misle da je Mozes najbolja opcija. Uprkos užasnim seæanjima na 1966, ekolozi se protive ovoj šemi rekavši da se njom delikatni eko-sistem lagune dovodi u opasnost. Medjutim, 37 godina nakon tog strašnog dogadjaja - predlog Mozes znaèi korak bliže rešavanju pitanja spasavanja Venecije.