Od kako više nema režima Sadama Huseina, proseèan stanovnik Iraka još uvek ima problema sa snabdevanjem elektriènom energijom i pijaæom vodom, kao i sa bezbednošæu i opštim oseæanjem zbunjenosti. Zato se neki Iraèani pitaju kada æe poèeti da oseæaju slobodu. Meðutim, kako izveštava novinar Glasa Amerike, Greg La Mot, kada svratite u lokalnu kacelariju iraèke Komunistièke partije postajete svesni da se sloboda širi. U obrtu ironije, komunisti su zahvalni Amerikacima zbog slobode izražavanja. Kada se, u Bagdadu, vozite duž reke Tigar ne može vam promaæi veliki crveno-beli platneni transparent koji visi na jednoj staroj stambenoj zgradi, okrenutoj reci. Na njemu piše da se u toj zgradi nalazi sedište Komunistièke partije. To je izuzetan primer kako se sloboda oseæa širom Iraka. Pre martovskog rata, kojim je uklonjen režim Sadama Huseina, takav transparent je mogao da znaèi smrtnu kaznu. Hamid Magid Musa je sekretar centralnog komiteta, iraèke Komunistièke partije. On navodi da su komunisti, u tajnosti, delovali u Iraku tokom proteklih 40 godina. Meðutim, pod režimom Sadama Huseina, komunistièka ideja je bila ugušena.
“Naši èlanovi su bili èeste žrtve ubistava, likvidacija i muèenja, kao i proterivanja i prisilnog iseljavanja celih porodica, èak i u poreðenju sa drugim partijama.”
Gospodin Musa navodi da su, nakon rata na èijem èelu su bile SAD, otkrivena dokumenta iraèke službe bezbednosti, koja su nosila datum 5-ti decembar 1982-e godine. U njima stoji da je tog dana pogubljeno 158 èlanova Komunistièke partije, od èega su 11 bile žene. Pošto Sadama Huseina više nema, politièke partije nièu širom Iraka, bez straha da æe se na njih obrušiti režim bivšeg diktatora. Prema najnovijim statistikama, u Iraku je osnovano èak 100 politièkih partija. Pored toga, štampa se i 13 nezavisnih dnevnih listova. Pod vlašæu Sadama Huseina, postojala su samo 3 dnevnika, sva 3 pod kontrolom vlade. Gospodin Musa napominje da æe uvek pamtiti dan kada su mogli da slobodno okaèe transparent na zgradi pored Tigra.
“Ušao sam, a to su trenutci koji se ne mogu zaboraviti. U tom trenutku ovde je bilo više stotina ljudi i svi su se veselili. Možete da zamislite koliko je bilo emocija u tom trenutku, nakon dugogodišnjeg tajnog rada i opresije, kada smo mogli da se radujemo.”
Gospodin Musa priznaje da komunizam, danas – širom sveta, ne predstavlja baš popularnu politièku ideju. On napominje da ne oèekuje da æe Irak postati komunistièka država, a onda, uz osmeh, priznaje da ni u jednom trenutku nije mogao da zamisli da æe jednoga dana biti zahvalan SAD, zato što su mu pružile slobodu da javno iznosi svoje komunistièke ideje.
